Великаши грдне кукавице, за правило лудост изабраше

„Наши цари закон погазише,

почеше се крвнички гонити,

један другом вадит очи живе;

забацише  владу и  државу,

за правило лудост изабраше.

Великаши, грдне кукавице,

постадоше  рода издајице!“

Петар II Петровић Његош

Већ више од мјесец дана свједоци смо веома оптерећујућег стања у које су нашу државу Црну Гору увели вршитељи власти и деценијски режимски протагонисти, донијевши антиуставни, антицивилизацијски и антицрквени „Закон топуза“ у атмосфери која је стравично подсјећала на ужасну „Кристалну ноћ“. Настојећи да отму светиње које су наши преци градили и бранили и представљајући тај чин европским и демократским (а чему је дијаметрално супротан!), покушали су да, по ко зна који пут током дугог периода менталне тираније, поново подијеле народ Црне Горе и да на тим „подјелама“ ушићаре нове политикантске поене, рачунајући да ће тиме учврстити већ раштеловане сопствене редове. На њихово запрепаштење, а на општенародно одушевљење, на том злом путу и науму, испријечио се богољубиви и благочестиви народ. Једнодушно, ових дана, сви смо стали у одбрану наших светиња – јер ово није пуко питање имовине, већ питање части, образа и достојанства.

Ових дана, преко својих режимских гласноговорника, а понегдје и као „сирак тужни без нигђе никога“, архинепријатељ Црне Горе и предсједник владајуће партије Мило Ђукановић покушава да у свом добро познатом маниру подметне сопствена непочинства и начин рада Цркви, заборављајући да је Црква небоземна установа, а не лична или партијска прћија. Тражећи начин да своју злу и, можемо рећи, ђавољу намјеру што безболније лоботомијски усади у народну главу, предсједник Ђукановић је себе међу Васојевићима „сврстао и међу православне хришћане“, бринући се за сопствени положај. Невјероватна је лабилност његовог идентитета, као и чињеница да атеиста презнајањем постаје православан, заобишавши Свету Тајну Крштења. У складу са тим, као добри људи, домаћини и хришћани, предлажемо господину Ђукановићу да се одрекне пројекција астролога и савјета гатара које „договоре кријући чине, какво ће зло коме учинити“, те да се крсти, а ми Пљевљаци ћемо му великодушно кумовати.

Режим, још увијек несвјестан да се народ у Црној Гори догодио и да смо се ослободили страха, на све начине покушава да заплаши нашу дјецу у школама, омладину на градским улицама,  запослене у јавним предузећима и установама, пријетећи или реализујући репресивне мјере. Ових дана, евидентно је и присуство разних „полицијских снага“ на улицама Пљеваља, које без идентификационих бројева, имена и других ознака, а покривених лица и под оружјем, заустављају и претресају благочестиву омладину, бивајући дрски и примјењујући физичку силу. Ових потеза нијесу поштеђени ни наши свештеници и епископи, о чему свједочи срамотна чињеница да је претходне ноћи на граничном прелазу „Ранче“ задржан Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије, уз налог за претрес његовог аутомобила. Док режим из дана у дан примјењује све нечасније поступке, вјерни народ Црне Горе се у све већем броју окупља на молебанима и литијама љубави, бранећи своје светиње, своју Цркву и своју државу. На овај величанствен начин, народ Црне Горе посвједочио је дубоку библијску истину да „савршена Љубав изгони страх“. Ко ради за добро и напредак, а ко „против државе“, више је него очигледно.

Овом приликом изражавамо дивљење господству, храбрости, јунаштву и чојству Пљевљака, који ових дана у незапамћеном броју свједоче наше заједништво, братску и комшијску љубав, показујући да нас нико и ништа не може подијелити. Нарочито смо благодарни пљеваљској дјеци која су наставак школске године започела богослужењем у част Светог Саве, као и њиховим родитељима који су их исправно васпитали и научили да слиједе стопе чувених гимназијалаца и њихових професора Танасија Пејатовића и Стевана Самарџића. Величанственим литијама и одговорним хришћанским понашањем, показујемо да волимо Цркву, али и државу, више од оних који је деценијама пустоше.

И даље остајемо у нади да ће се и наша заблудјела браћа и сестре „договорити сами са собом“ те изабрати да буду људи, а да ће се Пљевљаци Данијел Живковић, Филип Вуковић и Предраг Бошковић, који су изопштени и пред проклетством, јавно покајати за своја дјела усмјерена против Цркве и народа. Како ко радио, тако му Бог помогао.

Пљеваљски одбор за одбрану светиња