Rat u Ukrajini – 924. dan. Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski tvrdi da su Rusi zaustavljeni u pravcu Pokrovska i da nisu napredovali “ni metar za šest dana”. Vojna administracija Kurske oblasti saopštila je da su identifikovana još četiri Francuska državljanina osumnjičena da su kao strani plaćenici učestvovali u upadu u tu rusku oblast. Dešavanja pratite na CdM-u.

Francuska će nastaviti da šalje pomoć Ukrajini

Francuska će iskoristiti dio od 1,4 milijarde eura, koji odgovara kamati na rusku imovinu konfiskovanoj u EU, za finansiranje kupovine vojne opreme za Ukrajinu, u skladu sa evropskim sporazumom, saopštilo je ministarstvo odbrane.

„Evropska komisija se složila sa Generalnim direktoratom za naoružanje da nastavi sa brzom nabavkom prioritetne opreme od francuske industrije, posebno municije, artiljerije i protivvazdušne odbrane“ dodaje se u saopštenju.

Evropska unija je u julu najavila oslobađanje pomoći od 1,5 milijardi evra Ukrajini.

Ova sredstva bi trebalo da generišu između 2.5 i 3 milijarde eura godišnje, kako bi se pomoglo naoružavanje Ukrajine i finansiranju njene posleratne obnove.

Rusija je ovaj potez nazvala „ilegalnim“.

U junu, na sastanku lidera G7 u Italiji postignut je „politički dogovor“ slične prirode.

Medvedev: Rusija je globalni lider u borbi dronovima

Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev ocijenio je da su ruske trupe u zoni, kako je rekao, “specijalne vojne operacije” postale eksperti bez premca za borbenu upotrebu bespilotnih letjelica.

“Očigledno je da smo dobili ogroman podsticaj u ovoj oblasti. Kada su u pitanju dronovi, Rusija je vrh. To je nepobitna činjenica, jednostavno zbog nedavnih događaja, ove vještine će nam dobro poslužiti”, rekao je Medvedev, prenosi Tas.

Medvedev je istakao da niko nije mogao da zamisli da će upotreba dronova postati toliko raširena prije rata u Ukrajini.

Zelenski razgovarao sa Šolcom o drugom mirovnom samitu

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom kako bi razgovarao o pripremama za drugi samit o miru u Ukrajini.

“Veoma cijenim što dijelimo naše napore da približimo pravičan mir”, rekao je Zelenski na Iks-u.

Istakao je zahvalnost njemačkom kancelaru na podršci i pomoći Ukrajini.

Zelenski zatražio dozvolu da Ukrajina gađa ciljeve dublje unutar ruske teritorije

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u Njemačkoj pozvao vojne vođe zapadnih zemalja da dozvole Ukrajini da gađa ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.

Sastanak Odbrambene kontakt-grupe Ukrajine podudara se prvom ofanzivnom operacijom ukrajinske vojske na tlu Rusije dok se na svom tlu suočava sa značajnom prijetnjom ruskih snaga u blizini Donbasa.

„Treba da imamo ovu mogućnost (napada), ne samo na podijeljenoj teritoriji Ukrajine, već i na ruskoj teritoriji, tako da Rusija bude primorana da traži mir. Moramo da natjeramo ruske gradove, pa čak i ruske vojnike da razmišljaju o tome šta im treba: mir ili Putin“ rekao je Zelenski Kontakt-grupi u Vazduholovnoj bazi Ramštajn.

Do danas SAD nisu bile voljne da olabave ograničenja na korišćenje raketa dugog dometa koje isporučuju Ukrajini, iz zabrinutosti da bi to moglo dodatno eskalirati sukob.

Međutim, kanadski ministar odbrane Bil Bler rekao je da ga je Zelenski ubijedio da podrži ovaj predlog i da se nada da će i drugi zapadni saveznici stati iza tog zahtjeva.

„Jedna od stvari koje su nam predsjednik Zelenski i njegovi ministri vrlo jasno rekli jeste da trpe napade iz vazdušnih baza i vojnih objekata koji se nalaze unutar Rusije“, rekao je Bler.

„Podržavamo njihov zahtjev za dozvolu, ali to je i dalje odluka naših saveznika“, dodao je on.

Do sada iznenadni napad na teritoriju ruske oblasti Kurska nije odvratio fokus predsjednika Rusije Vladimira Putina sa zauzimanja ukrajinskog grada Pokrovska gdje su važne pruge i veze za snabdijevanje ukrajinske vojske.

Gubitak Pokrovska mogao bi da ugrozi druge ukrajinske gradove.

„Dok je (ukrajinska ofanziva na) Kursk stavio Rusiju u defanzivu, znamo da je Putinova zloba duboka, a Moskva vrši pritisak, posebno oko Pokrovska“, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin.

Ovonedjeljni veliki vazduhoplovni napadi Rusije su podstakli Zelenskog da traži da SAD dodatno olabave ograničenja i Ukrajina dobije još veće dozvole za dublje udare na rusku teritoriju.

Zelenski je takođe rekao da obećani oružani sistemi „ne stižu dovoljno brzo“ i da je broj sistema protiv-vazduhoplovne odbrane koji još nisu isporučeni „znatan“, rekao je on.

Njemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da obećani sistemi, posebno protiv-vazduhoplovni „Patriot“, moraju biti isporučeni da bi pomogli Ukrajini da zimus odbrani električnu mrežu i drugu infrastrukturu.

Prošle godine Rusija je više puta gađala elektroenergetske sisteme u Ukrajini.

Tokom sastanka Ostin je najavio da će Bajdenova administracija Ukrajini dati naoružanje u vrednosti od još 250 miliona dolara.

Zapadne zemlje su sarađivale s Ukrajinom u nabavci zamjenske rakete za njene sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane S-300 iz sovjetske ere, rekao je Ostin.

Peskov: Neprihvatljiv pritisak SAD na ruske medije

Kremlj je optužio Sjedinjene Države da vrše neprihvatljiv pritisak na ruske medije nakon što je američko Ministarstvo pravde optužilo ruskog TV saradnika Dimitrija Sajmsa i njegovu suprugu za kršenja sankcija.

Dvije optužnice su objavljene samo dan nakon što su SAD preduzele nekoliko pravnih postupaka protiv Rusije u borbi protiv navodnih pokušaja miješanja u predsjedničke izbore 2024, uključujući optuživanje dvojice zaposlenih u ruskoj državnoj medijskoj mreži RT i sankcionisanje RT-a i njegovog glavnog urednika mreže.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je rekao da Rusija ne želi da se miješa u predsjedničke izbore u SAD, rekao je novinarima da Vašington pokušava da obijezbedi da perspektiva Moskve o događajima u svijetu ne bude dostupna.

“Vašington nastavlja da pokušava da izvrši pritisak na Rusiju, na ruske građane, pa čak i na ruske medije koji se bave informisanjem kako građana u zemlji tako i svjetskog javnog mnjenja o tome šta se dešava, iz naše perspektive“, rekao je Peskov.

“Čak ne prihvata da bi trebalo da postoje opcije da bilo ko dobije vijesti iz naše perspektive. Ovo nije ništa drugo do očigledan pritisak. Snažno osuđujemo ovaj stav kao neprihvatljiv,” istakao je Peskov.

Moskva i dalje daje akreditaciju zapadnim novinarima za rad u Rusiji, iako su mnogi otišli ​​od početka rata u Ukrajini 2022. Izvještač Volstrit džornala Evan Gerškovič uhapšen je zbog optužbi za špijunažu u martu 2023. Negirao je optužbe, a oslobođen je u razmeni zatvorenika prošlog mjeseca.

Rusija je saopštila da će preduzeti uzvratne mjere protiv američkih medija kao odgovor na poteze Vašingtona protiv RT.

Peskov je na pitanje da li je izjava predsjednika Vladimira Putina o američkoj predsjedničkoj kandidatkinji Kamali Haris ozbiljna ili šala, rekao je da će ljudi to sami morati da shvate.

Putin je u četvrtak rekao da Rusija želi da Haris pobedi na izborima u novembru, u zadirkujućem komentaru koji je naveo njen “zarazni“ smijeh kao razlog da mu se više dopada nego Donald Tramp.

Berlin Kijevu donira samohodne haubice, Otava rakete i oklopna vozila

Njemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je na marginama sastanka u bazi Ramštajn da će Berlin Kijevu isporučiti dodatnih 12 samohodnih haubica.

Obraćajući se novinarima, Pistorijus da će haubice stići direktno iz fabrike industrije, a ne iz vojnih zaliha zemlje.

I kanadske vlasti saopštile su da će narednih mjeseci donirati 80.840 komada malih nenaoružanih raketa vazduh-zemlja u Ukrajinu, kao i 1.300 bojevih glava u narednim mjesecima.

Kanada je u junu najavila početnu isporuku 2.160 nenaoružanih raketa CRV7. Svaka raketa CRV7 može biti opremljena bojevim glavama dizajniranim različite ciljeve – zgrade, tenkove ili vojnike.

“Kanada će takođe donirati šasije za 29 oklopnih transportera M113 i 64 oklopna automobila ‘kojot’, koje kanadske oružane snage više ne koriste”, naveo je Bler.

Načelnik Dnjepropetrovska: Jedan ubijeni i 30 ranjenih u raketnom napadu

U ruskom raketnom napadu u petak u ukrajinskom gradu Pavlogradu ubijen je jedan civil i ranjeno najmanje 30 ljudi, uključujući troje djece, rekao je regionalni načelnik Sergej Lisak.

Lisak, guverner centralnog Dnjepropetrovskog regiona, rekao je da je napad izazvao nekoliko požara širom grada i oštetio jednu stambenu višespratnicu.

Naveo je da su u napadu stradali devetogodišnja djevojčica i dva dječaka od četiri i 11 godina.

Pavlograd je važno željezničko čvorište za Dnjepropetrovsku oblast, povezujući ga sa istokom zemlje gdje ruske snage polako napreduju ka gradu Pokrovsku, navodi Rojters.

Ostin: Dodatna pomoć Kijevu od 250 miliona dolara

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je na sastanku u bazi Ramštajn da će predsjednik Džozef Bajden odobriti dodatnih 250 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini.

“To će ispuniti potrebe Ukrajine. I mi ćemo ih isporučiti ‘brzinom kojom se i rat vodi’“, dodao je Ostin.

Zelenski: Dejstva po dubini ruske teritorije “motivisaće” Moskvu da traži mir

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ponovo je pozvao zapadne saveznike da ignorišu “crvene linije” Moskve i dozvole Kijevu da koristi oružje dugog dometa za udare na rusku teritoriju.

“Treba da imamo ove dalekometne sposobnosti ne samo na teritoriji Ukrajine, već i na teritoriji Rusije, kako bi Rusija bila motivisana da traži mir“, rekao je Zelenski u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u zapadnoj Njemačkoj.

Bio je to prvi put da se Zelenski pridružio skupu ministara odbrane u bazi Ramštajn.

Stoltenberg: Pomoć Pekinga Moskvi značajan faktor u nastavku rata

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je Kinu da prestane da podržava ruski rat u Ukrajini i rekao da je pomoć Pekinga značajan faktor u nastavku rata.

Stoltenberg je pred novinarima u Oslu ocijenio da je Kina postala odlučujući pokretač rata Rusije protiv Ukrajine.

“Kina je ta koja omogućava proizvodnju mnogih oružja koje Rusija koristi”, dodao je Stoltenberg.

Upozorio je da bi kontinuirano podsticanje rata u Ukrajini od strane Pekinga moglo negativno da utiče na njene interese i reputaciju

“Pozivam Kinu da prestane da podržava ruski ilegalni rat“, rekao je generalni sekretar NATO-a.

Peking je ranije slične izjave zvaničnika NATO-a okarakterisao kao “zlonamjerne i pristrasne”.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je u julu da ne želi da Kina, koja kako je istakao, “ima neograničeno partnerstvo sa Rusijom”, djeluje kao posrednik, ali da se nada da će Peking izvršiti veći pritisak na Moskvu da okonča rat.

Najmanje petoro povrijeđenih u ruskim napadima širom Ukrajine

Napadi Rusije na Ukrajinu tokom noći izazvali su požare i povrijedile najmanje pet osoba širom zemlje, saopštile su lokalne vlasti.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su preko noći oborile 27 od 44 dronova koje je lansirala Rusija, a da je još osam “vjerovatno neutralisano sredstvima za elektronsko ratovanje“.

Rusija je takođe upotrebila dvije rakete u napadu, navodi se u saopštenju vazduhoplovnih snaga putem aplikacije za razmjenu poruka Telegram.

MMF počeo rad na programu revizije kredita Ukrajini

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počela je rad na petoj reviziji svog programa kredita Ukrajini, u iznosu od 15,6 milijardi američkih dolara (oko 14 milijardi eura), u jeku velike rekonstrukcije Vlade tokom rata.

MMF je ključni međunarodni kreditor Kijevu i njegov četvorogodišnji program ključni je dio većeg paketa globalne ekonomske podrške zemlji, koja se prirema za treću zimu odbrane od ruske invazije punog obima, prenosi Klix.ba.

Kijev troši oko 60 odsto svog ukupnog budžeta za finansiranje vojske i uveliko se oslanja na finansijsku podršku svojih zapadnih partnera za isplatu penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru, te finansiranje socijalnih i humanitarnih potreba.

U saopštenju MMF-a navodi se da je posmatračka misija Fonda počela političke razgovore s ukrajinskim vlastima.

Predsjednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, rekonstruiše svoju Vladu kako bi resetovao tim uoči kritičnih jesenjh i zimskih mjeseci, a šest ministara je podnijelo ostavke.

Očekuje se da će ministar finansija, Serhij Marchenko, zadržati svoju poziciju, tvrde analitičari i poslanici.

Marčenko je ranije kazao da se Vlada suočila s nepokrivenim manjkom od oko 500 milijardi grivni, ili 12 milijardi dolara, za finansiranje odbrane zemlje do kraja godine.

Vlada planira da poveća poreze i već je sprovela druge mjere, uključujući povećanje uvoznih i trošarinskih tarifa i veće zaduživanje na domaćem tržištu, kako bi prikupila dodatne prihode.

Ukrajina je takođe dobila sporazum od vlasnika obveznica za restrukturiranje i otpis duga.

Uspješan završetak revizije MMF-a omogućio bi Ukrajini da osigura 1,1 milijardu dolara novog finansiranja u nadolazećim mjesecima.

Ukrajina je primila oko 98 milijardi dolarafinansijske pomoći od svojih zapadnih partnera od početka rata, pokazuju podaci Ministarstva finansija, piše Agencija Mina.

Kijev: Tokom noći oboreno 27 od 44 ruska drona

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su u da su tokom noći oborile 27 od 44 dronova koje su moskovske trupe lansirale.

Kako se dodaje u obajvi na Telegramu, Rusija je upotrebila i dvije rakete.

Zelenski najavio Plan pobjede

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je za NBC news da će ovog mjeseca predstaviti “Plan pobjede” predsjedniku Sjedinjenih Američkih Država Džozefu Bajdenu i kandidatima za novog šefa Bijele kuće Kamali Haris i Donaldu Trampu.

“Plan pobjede` najvećim dijelom zavisi od podrške Sjedinjenih Država, od podrške predsjednika, i ja ću komunicirati”, kaže Zelenski.

Za Vladimira Putina, Kamala Haris je favorit i poručuje da će je Rusija podržati. Ističe da se Harisova “toliko zarazno i ekspresivno smije, što znači da ona dobro radi”.

Zaustavljeno napredovanje ruskih trupa u pravcu Pokrovskog

Oružane snage Ukrajine uspjele su da zaustave napredovanje ruskih trupa u pravcu Pokrovskog, tvrdi glavnokomandujući Oleksandr Sirski.

“Tokom proteklih šest dana, neprijatelj nije napredovao ni metar u pravcu Pokrovska, drugim riječima, naša strategija funkcioniše”, ističe Sirski.

Ukrajina je dobila novog šefa diplomatije, Andrija Sibihu, bivšeg ambasadora u Turskoj. Vrhovna rada je imenovala nove ministre u okviru smene funkcija čelnika vlade.

Regionalna vojno-civilna administracija Kurske oblasti saopštila je da su identifikovana još četiri Francuska državljana, osumnjičena da su kao strani plaćenici učestvovali u raciji u toj oblasti.

Navodi se i da se terete za ratne zločine.