Poslanici su završili raspravu o Predlogu zakona o potrošačkim kreditima, a o ovom propisu će se naknadno izjasniti u Skupštini.

Ovim zakonom se ukidaju naknade za obradu i prijevremenu otplatu stambenih kredita i uvodi najviša dozvoljena efektivna kamatna stopa na potrošačke kredite.

U potrošačke kredite računaju se stambeni krediti, gotovinski nenamjenski krediti, gotovinski krediti za penzionere, hipotekarni krediti, krediti za rekonstrukciju i adaptaciju, krediti za refinansiranje, krediti za kupovinu motornog vozila i krediti za obrazovanje.

Osim ovog zakona, poslanici su završili pretres i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Crne Gore i Albanije o socijalnom osiguranju, izmjenama i dopunama Zakona o državnoj imovini, kao i izmjenama Zakona o građevinskim proizvodima. Potpredsjednica Skupštine Zdenka Popović je navela da će se poslanici naknadno izjasniti.

Generalna direktorica Direktorata za unutrašnje tržište i konkurenciju Jasna Vujović je navela da se kroz ovaj zakon uvodi direktiva EU i pojasnila da se potrošački krediti, odnose na sve koje uzimaju fizička lica ali ne za poslovnu djelatnost.

Naglasila je da je propis značajan za zatvaranje mjerila za Poglavlje 28 – Zaštita potrošača, te da su o ovom zakonu komunicirali sa Centralnom bankom, koja je podnijela inicijativu za maksimalne visine efektivne kamatne stope.

„Ovakav način određivanja gornje granice kamatne stope i na ovaj način se poštuju pravila konkurencije kada je u pitanju sektor kredita. Značajno je što se inicijativom utiče na ekstremno visoke kamatne stope i ukidaju se troškovi za prijevremnu otplatu i obradu kod potrošačkih stambenih kredita. Posebna je novina da je kreditor dužan da uspostavi proceudre za rano prepoznavanje potrošača sa poteškoćama u plaćanju, te da je dužan da je obezbijedi uspostavljanje kontakta…“, navela je Vujović i dodala da će građani biti dodatno zaštićeni, pri čemu će se procedure uskladiti sa zakonodavstvom EU.

Navodno se krši poslovnik

Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša je naveo da nema zabranu prisustvovanja sjednici, ali da je došao da kaže da se radom parlamenta krši poslovnik Skupštine i to član 95 – da se ne može raspravljati o tačkama dnevnog reda bez ministra.

Mugoša je dodao da je zakon u proceduri pet mjeseci i da nije popravljen za to vrijeme, pa se danas može čuti da ima manjkavosti.

„Da se ne koriste manipulacije da se građanima ovim zakonom nešto pomoglo, jer je ograničena kamatna stopa trenutno na 15,5 odsto, što neće tangirati nijednu banku. Treba da znate da ste da ste u mikro kreditnim institucijama, ograničili maksimalne kamate iako su ogromne. One postoje svuda u svijetu i u njima uzimaju kredite oni koji ne mogu u banci, jer nemaju sredstva obezbjeđenja. Zbog ovog poteza će značajan dio koji su uzimali kredite ostati bez njih, to se broji na hiljade i hiljade građana, njima ćete morati da objasnite zašto ste to uradili“, naglasio je Mugoša i dodao da ovo ograničenje kamata nema uticaja na banke, već samo na mirko kreditne institucije.

Popović je dodala da su ovlašćeni predstavnici u ovom slučaju ministar ekonomije Nik Đeljošaj i Vujović, te da se i ranije dešavalo da se sjednica održi, što je odbrila i parlamentarna većina.

Mugoša je naveo da je Poslovnik prekršen, te da je to učinjeno i prošle sedmice pri usvjanju izmjena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Zabranjeno vezivanje usluga

Poslanik Evrope sad Tonći Janović je naveo da je ovaj zakon po prvi put uređuje oblast u potpunosti, kao i da se njime propisuje i veća transparentnost jer će svi troškovi i obaveze o kreditu biti navedene na jednom mjestu.

„Novinu predstavlja da je zabranjeno vezivanje usluga, do sada smo bili svjedoci da kada dođete kod kreditnog referneta u banci – on vam uz potrošački kredit doda i neki paket „e-banking“, SMS uslugu, devizni i štedni račun i plaćanje na rate, što vas mjesečno može koštati par desetina eura. To je sada zabranjeno – naravno potrošač može da koristi te usluge ali neće biti uslovljene ugovorom o kreditu. Apelujemo da ima mnogo prostora da se zakon poboljša, posebno kamatne stope i naknade za obrade kredita“, naveo je Janović.

Dodao je da ostaje naknada za obradu kredita na svim osim stambenim kreditima, što bi trebalo takođe vremenom ukinuti. Janović je naveo da ovo neće pogoditi banke jer su imale rekordni profit prošle godine i nijedna na posluje sa minusom, ali da teret kamatnih stopa ne mogu da snose samo građani.

Čekalo se zbog dobrobiti bankara

Poslanik Nove srpske demokratije (NSD) Dejan Đurović je kazao da se kamatne stope mogu još sniziti, te da će zakonu dati podršku, ali i da to Demokratska partija socijalista godinama unazad nije htjela da donese.

Istakao je da je ovo jedan od oblika zaštite građana, dok su banke sigurno u plusu te da su prošle godine od kamata imale 228 miliona eura zarade.

„Evropska komisija je u julu 2024. godine dala pozitivnu ocjenu na inicijativu Centralne banke. Ministarstvo ekonomskog razvoja je 2021. godine izašlo sa predlogom, onda smo imali taj period praznine kada je Centralna banka izradila analizu kretanja kamatnih stopa. Zašto Centralna banka nije ništa radila po ovom pitanju, koga je štitila? E sad se pokazuje da smo bili u pravu kada smo 2021. godine, tražili da se izmjeni i dopuni Zakon o Centralnoj banci. Nemojte da me neko ubjeđuje da se tri godine čekalo zbog birokratskih promjerna – ne, čekalo se da bude dobrobit za banke. Kada sračunate koliko su banke zaradile ove tri godine, to ne ide u interes države. Jesu li nešto ulagale? Ne“, kazao je Đurović.

Dodao je da je saglasan da se podižu i kazne za nepoštovanje zakona, kao i sa amandmanom kojim je to predloženo.

Poslanik Demokrata Albin Ćeman je naveo da se ovim zakonom neće narušiti bankarski sektor, ali će se građani dodatno zaštititi a država uskladiti sa EU regulativom.

Iz poslaničkog kluba Evrope sad se moglo čuti da se nadaju da će se građanima dodatno pomoći kroz smanjenje kamatnih stopa. Njihov poslanik Miloš Pižurica je naveo da će se kroz ovaj zakon smanjiti zaduženost građana, dodatno stabilizovati finansijsko tržište i da se nada da će se uvesti red u bankarski sektor, ali i zaustaviti eksploatacija građana po tom osnovu.

Poslanik NSD -a Velimir Đoković je kazao da je bolji standard građana doveo do toga je u prošloj godini zahtjeva za kreditima bilo za trećinu više.

Zakon o grobljima do kraja godine

Ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović je o izmjenama i dopunama Zakona o državnoj imovini, kazao da su vezane za promjenu u strukturi Vlade te da se donose da bi se stanje u zakonu, tehnički prilagodilo stvarnom stanju.

„Državnom imovinom se do skoro bavilo Ministarstvo finansija a sada je prešlo u nadležnost Ministarstva prostornog planiranja, to je osnovni razlog zbog kojih se mijenja. Ima nekoliko stvari koje su pobudile interesovanje javnosti, jedna od njih je bila i vezana za amandman zbog kojeg se digla galama u medijima, mislim potpuno bespotrebno. Kako će sad neko da otme groblja nekome, da bi to stavili „ad acta“ i mogli da raspravljamo u mirnoj atmosferi, taj amandman je povučen. I do kraja godine će se donijeti Zakon o grobljima, na kojem ćemo svi zajedno da radimo“, naveo je Radunović.

Poslanik Evropa sad Darko Dragović je dodao da ovaj zakon zahtijeva senzibilnost, te da se posebno mora pristupati analizi amandmana i izmjena ovog propisa. Dodao je da je predlog dobar i jer se više precizno ne navodi koje je ministarstvo odgovorno, već se nadležnost veže za onog koji obavlja poslove državne imovine.

U obrazloženju izmjena i dopuna Zakona o građevinskim proizvodima, Radunović je naveo da je Crna Gora dužna da se pripremi za ulazak u Evropsku uniju, da ovaj zakon ovome služi ali da nije primjenljiv, već se njegova primjena vezuje za dan ulaska u EU.

Poslanik Evrope sad Milan Zečević je naveo da se ovim zakonom uređuje stavljanje građevinskih proizvoda u promet.

Doprinosi u Albaniju idu sa građanima

Ministar socijalnog staranja, brige o porodici i demografije Damir Gutić je u obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Crne Gore i Albanije o socijalnom osiguranju, pojasnio da je zakon važan korak ka unapređenju bilateralne saradnje, da reguliše prava i obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno, druge obaveze…

„Praktično obezbjeđuje da građani koji rade ili borave u Albaniji, imaju pravo na prenos radnih beneficija i osiguranje kontinuiteta u ostvarivanju prava i socijalnog prava, i obrnuto. Omogućava da građani ne budu uskraćeni prilikom promjene mjesta ili rada“, naglasio je Gutić.

Poslanica Bošnjačke stranke Edina Dešić je dodala da se na ovaj način građani štite i garantuju njihova prava.

Poslanik Demokrata Nikola Rovčanin je naveo da je broj nezaposlenih trenutno 31 hiljada ili 11,5 odsto, što je znatno manje nego 2019. godine kada je bila viša od 16 odsto. Naglasio je da je uvjeren da će u toku ove godine Crna Gora zabilježiti jednocifreni broj nezaposlenih.