Foto: Twitter –

„Teško je naći logiku i shvatiti pojedine odluke srpske spoljne politike, uključujući i odluku da Srbija ne podrži generalnog sekretara OUN, Antonija Gutereša, nakon što ga je Izrael proglasio za „personu non grata“, ocenjuju sagovornici Danasa.

Oni podsećaju da su Srbiji UN potrebne, kao i održavanje dobre, intezivne komunikacije sa samim Generalnim sekretarom UN, jer on je taj koji podnosi izveštaj na SBUN o primeni Rezolucije 1244.

Da podsetimo, više od 100 zemalja članica UN potpisalo je pismo podrške generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, nakon što ga je Izrael proglasio za „personu non grata“.

Srbija nije među 105 država potpisnica pisma kojim se „izražava duboka zabrinutost i osuda nedavne izjave ministra spoljnih poslova Izraela kojom generalnog sekretara proglašava nepoželjnom osobom“zbog njegovog, kako je rečeno „antisemitskog i antiizraelskog ponašanja“.

Đukić: Izrael stvorile Ujedinjene nacije

Srećko Đukić, bivši ambasador i član Foruma za međunarodne odnose, smatra da je teško shvatljiva odluka Srbije da ne podrži Gutereša i osudi odluku izraelske vlade da mu zabrani ulazak u Izrael.

„Ako male zemlje ne podržavaju Antonija Gutereša, kao oličenje predstavnika svetske organizacije i predstavnika međunarodnog prava u krajnjoj liniji, koji ima, i koji mora imati dostupa, u svakom kutu zemljine kugle, pa koga će, i čemu se one same, te male države nadaju i kako očekuju da ih neko zaštiti „, napominje Đukić.

Ovaj karijerni diplomata smatra da uprkos činjenici da Izrael ima pravo da se brani, kao i svaka druga zemlja u svetu, Izrael neretko ispoljava neverovatnu samovolju, oholost i ide protiv svih.

To, kako kaže, ne može da naiđe na bilo kakvo opravdanje.

„Iz sistema OUN položilo je u najnovijem ratu na Bliskom istoku život mnogo diplomata, kažu, kao ni u jednom ratu. A izraelska arogancija kulminirala je zabranom ulaska generalnom sekretaru OUN Guteresu u tu zemlju. A ko može biti nepristrasniji posrednik u svim krizama, od predstavnika OUN“, ocenjuje Đukić.

On podseća i da su sam Izrael stvorile Ujedinjene nacije i zato bi ta zemlja trebao da bude najveći pobornik UN.

„Mnogo toga važi i za srpsku politiku. Ko čuva mir na Kosovu? Ko je poslednji čuvar rezolucije 1244? U prvom slučaju KFOR, u drugom UNMIK. Uveren sam da OUN u licu njegovog prvog čoveka zaslužuju neupitnu podršku i Republike Srbije i u konkretnom slučaju“, ističe sagovornik Danasa.

Latinović: Za Srbiju važno jačanje uloge generalnog sekretara UN

I Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose, smatra da to što Srbija nije među potpisnicima pisma u kojem se daje podrška Guterešu predstavlja iznenađenje, i to veliko. Iz više razloga.

Ona podseća da je među potpisnicima podrške i Ruska Federacija, iako je ona često kritički raspoložena prema samom radu Gutereša.

„Jačanje multilateralizma, kroz sistem UN je jedan od glavnih postulata naše spoljne politike. Uostalom, i predsednik Aleksandar Vučić je u svom nedavnom govoru na Generalnoj skupšini posvetio dužnu pažju Ujedinjenim nacijama i upravo tom aspektu – potrebi jačanja multilateralizma. Napomenuo je da je Srbija bila jedna od država osnivača UN, mada je korekrnije bilo reći da je osnivač bila Jugoslavija, te da je u tom kontekstu to i Srbija kao jedna od država sukcesora SFRJ“, ističe Latinovićeva.

Prema njenim rečima, za Srbiju je veoma važno i od posebnog interesa održavanje ugleda UN i jačanje mandata Generalnog sekretara UN, ma ko tu funkciju obavljao.

„Pre svega zbog Rezolucije 1244 i postojanja Misije UNMIK I KFOR na Kosovu i Metohiji, koje su i dalje pod mandatom UN. Uostalom, primena Rezolucije 1244 i ocena rada misije UN se ostvaruje putem direktne komunikcije sa Generalnog sekretaraUN“, objašnjava sagovornica Danasa.

Ona podseća da tokom svih boravaka u Ujedinjenim nacijama, kada se razmatra na Savetu bezbednosti izveštaj Generalnog sekretara o primeni Rezolucije 1244, dolazi i do susreta sa Generalnim sekretarom UN.

„To što među potpisnicima ovog pisma nema većine članica EU, kao ni SAD za nas nije trebalo da bude odlučujuće iz razloga koje sam pomenula. Nama su Ujedinjene nacije potrebne, kao i održavanje dobre, intezivne komunikacije sa samim Generalnim sekretarom UN, jer on je taj koji podnosi izveštaj na SBUN o primeni Rezolicije 1244.“, navodi potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Ona kaže da pretpostavlja da ovo pismo Srbija nije potpisala zbog Izraela, koji je oštro zamerio Guterešu zbog jedne njegove izjave gde nije osudio Hezbulah i koju su osudili svi izraelski političari, nazivajući je sramnom.

Ta izjava, kako kaže, jeste bila nespretna, ali se Gutereš već sutradan korigovao na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj situaciji na Bliskom Istoku.

„To nije jedino pismo koje Srbija nije potpisala ovih dana, a tiče se samih UN. Podsetila bih da je Poljska, pre tri dana inicirala potpisivanje Izjave od strane država koje imaju vojne kontigente u misiji UNIFIL u Libanu, i za koje Izrael traži da se sklone iz određenih zona, a bile su izložene incidentima u kojima je povređen jedan broj mirovnjaka. Rekla bih da mi počinjemo sve više da pratimo Mađarsku u ovakvim slučajevima“, ocenjuje Branka Latinović.

Biserko: Srbija od početka sukoba podržava Izrael i njegovo pravo na odbranu

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, napominje za Danas da je Srbija od početka sukoba podržavala Izrael i njegovo pravo na odbranu.

I ta pozicija je opstala sve ovo vreme, jer Srbija u svom geostrateškom neopredeljivanju ima dobre odnose sa Izraelom koji su poslednjih godina u usponu.

„Ovaj rat je suviše složen i sve strane u sukobu polažu pravo na svoje tumačenje uzroka i posledica. Medjutim, autoritet UN kao najvažnijeg svetskog foruma koji bi trebalo da ima ključnu ulogu u ovakvim krizama koje ugrožavaju svetski mir je dramatično ugrožen. To samo pokazuje da je međunarodni svetski poredak u dubokom previranju čije se ishod i ne nazire“, zaključuje Biserko.

U zajedničkom pismu, 105 zemalja poziva na poštovanje vođstva i misije UN, na konstruktivnu saradnju i izbegavanje akcija koje bi mogle oslabiti ključnu ulogu UN u rešavanju sukoba i na podršku inicijativama koje doprinose mirnom i trajnom rešenju krize na Bliskom istoku.

„Takve akcije potkopavaju sposobnost UN da sprovedu svoj mandat, koji uključuje posredovanje u sukobima i pružanje humanitarne podrške. Na Bliskom istoku, to bi moglo dodatno odložiti kraj svih neprijateljstava i uspostavljanje kredibilnog puta ka rešenju sa dve države, gde bi države Palestina i Izrael živele jedna pored druge u miru i bezbednosti, u skladu sa relevantnim rezolucijama UN“, navodi se u pismu u koje je agencija Beta imala uvid.

Potpisivanje pisma podrške Guterešu inicirala je misija Čilea pri UN, u ime grupe zemalja koju čine još Brazil, Kolumbija, Južna Afrika, Uganda, Indonezija, Španija, Gvajana i Meksiko.

Iz regiona podršku Guterešu potpisali su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Slovenija, dok Srbija, Hrvatska i Albanija nisu.

Među zemljama koje nisu potpisale pismo su SAD, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland, Kanada, Indija. Na spisku nema ni Italije, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Poljske, Rumunije, Bugarske, Ukrajine.