„Зато брате Новаче, остани слободан, не дозволи да те сломе принудама, комформизмима. Остани са Христом и у Христу, јер само Његова Божанствена неограничена љубав може побиједити то сатанско зло људи који су умислили да управљају кормилом брода што се свијет зове.“

Пише: Јеромонах Владимир (Палибрк), кандидат богословља Петровградске Духовне Академије, Сабрат манастира Острога

     У главном роману петокњижја Достојевског “Браћа Карамазови”, Велики Инквизитор,  послије хапшења Исуса Христа, истом поставља ово питање “Зашто си дошао да нам сметаш?”. Христос је сметња Великом Инквизитору и његовом тоталитарном друштвеном поретку због тога што је у бити истинитог хришћанства блага вијест о слободи човјековој. Христос је дошао на овај свијет да би донио човјеку слободу, да би га ослободио од свих стега, од тираније гријеха, ђавола и смрти. “Стојте дакле чврсто у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити” (Гал. 5:1), – говори Апостол Павле. Велики Инквизитор персонификује ону државну власт која благостање и срећу човјека види само у томе да овај одустане од своје слободе, то јест од божанственог вишег начела личности. Јер док год је човјек слободно биће он је у очима таквих тоталитарних зидара неуправљиви ентитет, нешто сто измиче тоталитарној контроли. Бити слободан значи припадати Богу, а не хладној машинерији тоталитарног државног апарата. Управо због тога Велики Инквизитор устаје на Христа, јер док год је Христос жив и друштвено присутан до тада је и слобода човјекова жива и социјално дјелатна. Анестезирани људи у систему Великог Инквизитора само Божијом силом могу бити разбуђени и враћени у простор слободе властите егзистенције. Христос њима и долази, јавно мњење се окреће ка њему, али само до оног тренутка док се не појави Велики Инквизитор који не часећи ни мало одмах Христа ставља у притвор.

Ово што се десило са Христом, у легенди о Великом Инквизитору Достојевског десило се ових дана и са нашим Новаком. И њему су власти Аустралије рекли “зашто си дошао да нам сметаш”.  Дубокој држави, која је преко својих пипака зауставила Новака на уласку у Аустралију, и истог стрпала у хотел за имигранте (читај затвор) Новак смета у стварању Новог свјетског поретка у коме човјек нема слободу да се односи према себи и свом здрављу онако како он по својој слободи осјећа, већ онако како му налаже виша агенда моћника овог свијета. Велики Инквизитор (разни сорошоиди) је установио да сви морају бити вакцинисани, и то људи треба да извршавају не због тога да ли то стварно доноси позитивне импликације по њихово здравље, већ зато сто су људи неслободни робови створени да испуњавају њихове захтјеве. За разлику од Христа, коме су на првом мјесту духовне вриједности и Царство Небеско, Инквизитор редукује човјека на физиолошки, анимални ниво. Хљеб и уживање узимају се, дакле, као смисао човјековог постојања.

“За тај циљ потребна је огромна лаж, тако моћна и сугестивна, оправдана добрим разлозима, и уздигнута на ступањ мудрости. Лаж која допушта да се дедукцијом изведу многобројне норме и правила за свакодневни живот (…) Све ће бити празно, осим главне идеје која окупља и уједињује, а она ће бити једна дубока, мрачна, несхватљива тајна, једино вођама позната. Да се људи не би временом освестили и упознали своју заблуду (јер ма колико да су подложни обманама, у њима је присутан пламен жеље да упознају разлог због којег живе), треба их стално држати у заблуди, учити их и опомињати на то да дело још није довршено, да ваља истрајати и сачекати” (Слободан Томовић).

Баш као што наши савремени велики инквизитори – сорошоиди, физичко здравље уздижу на пиједестал највеће вриједности, коме онда у ситуацији вируса короне и сам Христос у Светом Путиру постаје опасност и потенцијални преносник опасне инфекције. И док Велики Инквизитор држи монолог са Новаком тако што га преко својих марионета (другосрбијаш Чанак, хрватски писац Анте Томић, хрватски новинар Александар Станковић) пљује и медијски линчује, Новак у свом заточеништву молитвено разговара са Богомладенцом Исусом. Тема њиховог разговора је ништа друго до “путевима праведнијег и слободног друштва”. Нека ми не буде узето у интерпретативном кључу догматског релативизма ако кажем да само у слободнима пребива Христос, да су само слободни људи достојни носиоци Христа у овом свијету.

Зато брате Новаче, остани слободан, не дозволи да те сломе принудама, комформизмима. Остани са Христом и у Христу, јер само Његова Божанствена неограничена љубав може побиједити то сатанско зло људи који су умислили да управљају кормилом брода што се свијет зове. Новаче, немој се погордити, јер ово није борба Твоја и њихова, не бори се овдје балканац са Дубоком државом  (Deep state) овдје се бори Христос са Велијаром, Бог са ђаволом, Добро са злом, Свјетлост са тамом, Биће са небићем. Твоје је само да останеш вјеран страни Добра и Христа, ако зелиш заиста да побиједиш и ако мислиш да принесеш лепту за градњу храма човјечанства слободнијег и праведнијег друштва.

И на крају, као што је Христос љубављу побиједио Великог Инквизитора тако што га је цјеливао, побиједи и Ти Новаче њих истом том љубављу. Пошаљи им оно Твоје срце на све стране, крстообразно, дакле Исусово срце, јер је то једино срце које је прободено а куца.