Poslednji dolazak predsednika Turske Taipa Redžepa Erdogana u Srbiji prošao je bez posete Sandžaku gde živi najviše Bošnjaka.

Nije bila ni predviđena. I, umesto, da se u Novom Pazaru nezvaničnom centru Sandžaka, sretne sa liderima najvežih bošnjačkih partija, oni su otišli kod njega u Beograd,

Na sastanku su bili Rasim Ljajić, osnivač Sandžačke demokratske partije (SDP) i predsednik SDPS, Sulejman Ugljanin, lider SDA Sandžaka i Usame Zukorlić, predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP).

Nema mnogo informacija o tom susretu. Portal blizak SPP objavio je da je predsednik te partije sedeo odmah do turskog predsednika.

Iz SDA Sandžaka, čijeg predsednika Ugljanina sa Erdoganom veže višedecenijsko prijateljstvo, kratko je saopšteno da je „razgovarao sa predsednicima bošnjačkih parlamentarnih partija“, ali i da je istakao važnost „zajedničkog delovanja u interesu Bošnjaka Sandžaka i aktivne saradnje sa državnim institucijama“.

O nedolasku predsednika Turske u Sandžak, mišljenja su podeljena u Novom Pazaru.

Sead Biberović, politički analitičar, smatra da je Erdogan „još jednom pokazao da je Turskoj važnija Srbija kao zemlja kojoj može da proda dronove ili neko drugo odružje, od bošnjačko-muslimanske manjine koju, eventualno, može da iskoristi pred neke predsedničke izbore u Turskoj ili Srbiji ili da pokaže svoju želju da postane neprikosnoveni svetski predvodnik i zaštitnik muslimana“.

Nedolaskom je pokazao da je njemu važniji autokratski kolega Vučić sa kojim, iza zatvorenih vrata, slobodno može da se dogovara, na primer, o uslovima prodaje oružja gde će obojica biti finansijski dobri, dok Srbiji ti dronovi, kao ni rafali, realno, ne trebaju jer ne postoji stvarna opasnost da će biti napadnuta. Njih dvojica mogu da razgovaraju i o stvaranju nekakve osovine autokrata jer se Erdogan mnogobolje razume sa Putinom, Orbanom ili Vučićem, nego sa liderima demokratskih evropskih zemalja. Sve mu je to važnije nego bošnjačka manjina koja ima mnogobrojne ogromne probleme,većinu kao i drugi građani Srbije, ali i dodatne mnoge koji se tiču ostvarenja osnovnih manjinskih prava- naglašava Biberović.

Politkolig Fahrudin Kladničanin podseća da je predsednik Turske dva puta posetio Novi Pazar i da su ti dolasci “potvrdili zainteresovanost i posvećenost aktuelne turske administracije Sandžaku”.

– Ne možemo da očekujemo da predsednik Erdogan, svaki put, kad poseti Srbiju dođe i u Novi Pazar. Svi aktuelni akteri političkog i verskog života bili su u Beogradu. Jedno su se lično sastali sa njim, a drugi sa članovima čire delegacije – kaže Kladničanin.

Konstatuje da je dosta ostalo nerešenog iz potpisanih sporazuma 2017., prilikom boravka turskog predsednika ovom gradu.

-Ništa od onoga što je tada obećala, Turska nije finansirala, osim otvaranja konzulata, što nije beznačajna stvar. To potvrđuje stalno tursko prisustvo i izuzetno vidljive kulturne saradnje. Turska i Srbija imaju izuzetno dobru političku sradanju, izgrađene prijateljske odnose, a u ekonomskom smislu saradnja dve države je na istorijskom maksimumu – ocenjuje ovaj Danasov sagovornik.

Smatra da bez obzira što iz Turske nema ekonomskih podsticaja prema Sandžaku, “Erdoganov autoritet i način na koji komunicira sa bošnjačkom političkom elitom, jasno naglašavaju da je saradnja sa vlastima u Beogradu imperativ”.

-To naši politički akteri dobro razumeju. Između ostalog, tursko zalaganje uz razumevanje Beograda, odnosno Aleksandra Vučića, doprinelo je relaksaciji političkih prilika. Ne mogu građani Novog Pazara da od predsednika Turske očekuju velike i kapitalne projekte. Mogu da očekuju emociju i možda razumevanje situacije, ali problema svakako rešava Beograd – zaključuje Kladničanin.

Nikola Kočović, urednik Informativnog programa Radija Sto plus, ocenjuje da nedolazak turskog predsednika u ovaj kraj “ne mora nužno da znači da su Sandžak i Bošnjaci izgubili na značaju i više nisu u sferi interesovanja Ankare”.

Mišljenje zasniva na činjenici da se Erdogan, u Beogradu, sastao sa bošnjačkim političkim liderima Ljajićem, Ugljaninom i Zukorlićem.

-Mislim, da je “zlatno doba” u tim odnosima prošlo ili bar polako prolazi. Iako, Erdogan, i dalje, uživa veliku popularnost među sandžačkim Bošnjacima, mislim da je ona kudikamo manja negó pre sedam godina, kada je “sultanu, prilikom posete Novom Pazaru, iskreno klicalo nekoliko hiljada ljudi bez “spontanog” dovoženja autobusima – naglašava Kočović.

Tvrdi da ono što su, tada, samo retki pomišljali, sada mnogi glasno govore i pitaju šta imaju od Turske i zašto “naši prijatelji investiraju u Krupanj i Leskovac, ane u Sandžak”.

-Tome su doprinela i neispunjena obećanja od pre sedam godina, kada su prilikom posete Erdogana i Vučića potpisana četiri sporazuma, koja su predviđala ulaganja Turske u ovaj grad, ali i Jošaničku Banju – ističe Kočović.

Podseća da su se Turci, tada obavezali da će da finansiraju izgradnju novog vrtića, dva nova mosta u centru grada i restaurirati i sanirati hamam u Novom Pazaru i tursko kupatilo u Jošaničkoj Banji.

Za sedam godina projekti u Novom Pazaru nisu odmakli, “nije poznato čijom krivicom”, a “paradoksalno je da je realizovan onaj u Jošaničkoj Banji”.