Crna Gora za sada može da računa na 60 miliona povoljnog kredita iz paketa podrške Evropske komisije i potencijalnu pozajmicu do 95 miliona od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali to je i dalje daleko od 550 do 600 miliona eura, koliko je potrebno kao zaduženje za prevazilaženje posljedica krize izazvane pandemijom koronavirusa procijenio je dekan Ekonomskog fakulteta Nikola Milović.

Ovaj novac od MMF-a je takozvano pravo vučenja na osnovu kvote koju ima Crna Gora i nije podložno posebnim uslovima. Preostali dio novca Vlada će morati obezbijediti kroz komercijalne kredite ili direktna zaduženja od MMF-a, koje je do sada izbjegavala jer uz takav povoljni kredit dolaze i obaveze poput smanjenja javnih rashoda, broja zaposlenih u javnom sektoru, zamrzavanja plata i slično. Iz Ministarstva finansija nije odgovoreno na pitanje “Vijesti” da li je i gdje tražen novac za smanjivanje posljedica ekonomske krize. Milović je nedavno kazao da taj novac treba tražiti kroz aranžmane kod Svjetske banke, MMF-a i direktna zaduženja, kao i da nikada nije postojalo veće opravdanje za zaduživanjem nego sada.

Resor ministra finansija Darka Radunovića priprema rebalans budžeta za koji je nagoviješteno da će biti u maju i pokušava obezbijediti dodatnu pozajmicu.

I Lukšić sad za fond

Iako je Svjetska banka početkom marta odobrila Crnoj Gori drugu garanciju vrijednu 80 miliona eura, koja bi poslužila za zaduženje od 250 miliona eura, ona još nije postala operativna.

Bivši premijer i ministar finansija, Igor Lukšić, prije dva dana je preporučio kredit od MMF-a, navodeći da to više nije ista institucija kao prije deset godina kada se takođe razmatrala ta opcija.

“Sjećam se da bi prihvatanje tada predloženih mjera sasvim sigurno produbilo pad crnogorske ekonomije, na šta nismo mogli pristati. U uslovima dužeg oporavka i velike zavisnosti od jednog sektora, uslovi finansiranja bi mogli da se pogoršaju, što bi vodilo ubrzanom rastu javnog duga u narednim godinama. Aranžman sa MMF-om uz podršku EK bi mogao pozitivno da djeluje. Naravno, nijedan aranžman sa tom organizacijom nije bezuslovan pa bi na ekonomsko-socijalnim akterima u Crnoj Gori, ukoliko je to put kojim se ide, bilo da rade na unutrašnjem konsenzusu”, naveo je Lukšić.

”Ekonomist” upozorava na dug CG

MMF je prošle sedmice procijenio da će crnogorski BDP u 2020. godini pasti za devet odsto, što uz potrebno zaduženje za finansiranje javnih potreba i pomoć privredi može povećati javni dug i na 90 odsto BDP-a. Javni dug je sada 3,7 milijardi ili oko 73 odsto procijenjenog BDP-a u 2020.

Britanski magazin “Ekonomist” u svojoj analizi je prognozirao recesiju crnogorske ekonomije.

“Zemlja bi lako mogla naići na probleme sa finansiranjem duga, imajući u vidu velike deficite, koji će se proširiti pod uticajem porasta fiskalne potrošnje za podršku potrošačima i preduzećima i loše turističke sezone”, ocjena je tog časopisa.

Bosna i Hercegovina je prošle sedmice dobila saglasnost od MMF-a za pozajmicu od 330 miliona eura. Međutim, nije riječ o klasičnom aranžmanu već o pravu vučenja novca na osnovu kvote koju svake dražava ima u ovoj instituciji.

Ekonomska analitičarka Mila Kasalica objašnjava da je aranžman MMF-a sa BiH poseban i odnosi se na ranije blokirana sredstva.

“Kvota Crne Gore kod MMF-a je na nivou od 95 miliona eura i nije u eventualnoj podršci dovoljna za sredstva koja su potrebna našem ekonomskom sistemu. I to za dvije ključne faze, da se ublaže efekti u upravljanju krizom javnog zdravlja nastale pandemijom i da se obezbijedi postepeni oporavak ekonomije”, kazala je Kasalica.

Kasalica: MMF i SB moraju da olabave

Ona očekuje da će MMF i SB usljed sadašnje situacije olabaviti svoje ustaljene stroge recepte makro-ekonomske ravnoteže i fiskalne discipline koje su nametali već tri decenije.

“Svijet neoliberalnog predatorstva se mora ostaviti istoriji, a svijet saradnje i održivog razvoja treba da očuva resurse za buduće generacije. Da li će MMF i SB prepoznati šta je potrebno, i prihvatiti da njihova uloga nije da bude “policajac-novca-po-naredbi-nekoga-iz-sjenke”, ključna su pitanja njihovog suočavanja sa time šta je suština konstruktivne uloge u budućem ekonomskom razvoju svijeta”, istakla je Kasalica.

Ona kaže da novca za zaduživanje ima dovoljno na tržištu.

“Štampa se nemilosrdno, pošto je ova kriza iskočila iz uvriježenih modela, ustaljenih MMF ‘ljekova’, kao i svih udžbenika ekonomije. Sada je odgovornost političkih lidera naših institucija da nađu sredstva, što prije za ozbiljnu finansijsku podršku našem ekonomskom sistemu, bar narednih šest mjeseci”, kazala je Kasalica.

Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović nedavno je kazao “Vijestima” da je siguran da će biti na raspolaganju dovoljno mogućnosti za saniranje posljedica pandemije ako se osujete pokušaji političko-finansijskih predatora da zloupotrijebe novac.

“Aranžman sa MMF-om je svakako opcija. Vidjećemo brzo da li u MMF-u rade na redizajniranju postojećih opcija za finansijsku podršku, što smatram da je nužno”, kazao je poslanik.

Evropska komisija je juče usvojila predlog za povoljne zajmove od tri milijarde eura za deset država u procesu proširenja, od čega se na Crnu Goru odnosi 60 miliona eura. Predlog treba da usvoje Evropski parlament i Savjet EU.

Centralna banka juče je najavila da razmatra mogućnost obezbjeđivanja novca kojim bi bankarski sektor povećao kreditiranje, a pokušaće da ga obezbijede iz Evropskog paketa solidarnosti (gdje je već određena kvota Crnoj Gori od 60 miliona) kao i kod Međunarodne finansijske korporacije (IFC), dijela Svjetske banke, koji ima paket pomoći od 160 milijardi dolara.

U martu u bankama pali depoziti, a stranci uzeli više kredita

Depoziti u crnogorskim bankama na kraju marta iznosili su 3,36 milijardi i za 88 miliona su manji nego na kraju februara, a za 112 miliona manji u odnosu na kraj prošle godine. To se vide iz posljednjeg izvještaja Centralne banke.

Po sektorima – najveći pad depozita u odnosu na kraj februara bio je kod domaćeg stanovništva za 46 miliona i stranih fizičkih i pravnih lica za 43 miliona, dok je u nekim sektorima bilo i rasta kao kod domaćih privatnih kompanija za 13 miliona.

Istovremeno je u martu u odnosu na februara zabilježeno povećanje kreditiranja i to za 90 miliona, na 3,16 milijardi.

Najveći rast kreditiranja bio je kod nerezidenata – stranih pravnih lica i to za 68 miliona eura, dok je kod domaćih kompanija povećano za 15 miliona, a stanovništva za sedam miliona.

Hoće li smanjiti plate funkcionerima?

“Vijesti” čekaju odgovore iz Ministarstva finansija na pitanja da li su zbog ekonomske krize izazvane epidemijom tražilli kreditorima odlaganje plaćanja državnih dugova, odnosno refinansiranje kredita, koliko je u ovoj godini podmireno, a koliko još dospijeva za vraćanje.

Prema nezvaničnim podacima koje je ministar Radunović saopštio na jednom od Kolegijuma Skupštine, početkom marta je vraćeno oko 360 miliona eura duga. Država se u septembru prošle godine zadužila za oko 500 miliona eura preko emisije obveznica za vraćanje straih dugova koji dospijevaju u ovoj godini. Pozajmica je uzeta ranije jer je tada procijenjeno da je tako jeftinija.

Pitanja za vladin resor su i kada se može očekivati da Ministarstvo finansija predloži rebalans budžeta, koje će kokrecije biti na prihodnoj, a koje na rashodnoj strani, kao i da li se u javnom sektoru kod nekih može očekivati smanjenje zarada i u kojim procentima, uključujući posebno zarade funkcionera.

“Mi smo u prethodne tri i po godine imali konsolidovanje javnih finansija. Ministar Radunović je trebalo da ubere plodove svog napornog rada za prethodne tri godine. Smanjen je budžetski deficit, i u ovoj situaciji je trebalo da dođe do postepenog pada javnog duga, ali globalna pandemija će proizvesti situaciju da će Crna Gora morati dodatno da se zaduži”, istakao je nedavno dekan državnog Ekonomskog fakulteta.