Embargo na uvoz ruskog uglja u Evropsku uniju stupa na snagu od četvrtka, istekom prelaznog perioda od 120 dana. Njemački uvoznici ne očekuju uska grla u nabavci, ali ukazuju na neke druge moguće probleme.

EU je u aprilu dogovorila da sankcije protiv Rusije, zbog napada na Ukrajinu, proširi embargom na uvoz uglja, sa četvoromjesečnim odlaganjem za prilagođavanje domaće industrije drugim izvorima.

Evropska komisija je tada procijenila da će stopiranje uvoza uglja, prve mjere koja gađa ruske energente, kremaljske vlasti koštati oko 8 milijardi evra godišnje. EU je, isto u aprilu, dogovorila i embargo na uvoz ruske nafte, ali sa dužim prelaznim periodom do kraja godine.

Njemački uvoznici uglja ne očekuju da će nabavka biti problem. „Ugalj je dostupan na svjetskom tržištu“, rekao je za agenciju dpa predsjednik Udruženja uvoznika uglja (VdKi) Aleksander Bete (Alexander Bethe).

Glavni dobavljači su sada SAD, Južna Afrika, Australija, Indonezija i Kolumbija.

Prema podacima udruženja, 2021. Njemačka je skoro polovinu potreba kamenog uglja i koksa pokrivala iz Rusije, 17 odsto iz SAD i više od 13 odsto iz Australije.

Iz Rusije, Njemačka je prošle godine uvezla oko 20,5 miliona tona uglja, a između januara i maja još 7,2 miliona. Ruski ugalj je uglavnom išao u termoelektrane.

„Prelazak na druge izvore za sada je bio relativno lak“, rekao je Bete. Pojedine elektrane još testiraju nove mješavina uglja i goriva, a na nove energente će potpuno preći u septembru.

Bete je rekao da će Njemačka, i bez Rusije kao izvora, značajno povećati uvoz uglja, prije svega za potrebe elektrana koje nisu radile, ali jesu bile na stendbaju, spremne za aktivaciju u slučaju potrebe.

Dok nabavka veće količine uglja iz svijeta ne bi trebalo da bude problem, ograničen kapacitet luka za prijem i unutrašnjeg brodskog i železničkog transporta može da bude, rekao je Bete.

„Vlada mora da pripremi dugoročniji logistički plan pred dolazeću zimu,“ upozorio je predsednik VdKi.