Naplata poreskog duga, anuliranja sive ekonomije, utvrđivanje porijekla imovine, raskid štetnih ugovora, nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu je nešto što se mora sprovesti i na tome mora da počiva slobodna i prosperitetna Crna Gora, ali je na „dugom štapu“, smatra zamjenik predsjednika PzP i poslanik Branko Radulović. Uslov svih uslova je, kako smatra, znavena i reformska Vlada i uspostavljenje Crne Gore kao pravne države.
Prije svega obećavati „zlatna brda i doline“ bez utemeljenja na koji način to realizovati je bezobrazluk, smatra Radulović.
“Naplata poreskog duga, anuliranja sive ekonomije, utvrđivanje porijekla imovine, raskid štetnih ugovora, nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu je nešto što se mora sprovesti i na tome mora da počiva slobodna i prosperitetna Crna Gora, ali je na „dugom štapu“. To zahtijeva izgradnju sistemskog okvira i uistinu nezavisnih pravosudnih organa”, kaže on.
Efekti se, dodaje, mogu očekivati tek na srednjoročnom planu i to skromniji. Takođe očekivati da će nam EU i međunarodne finansijske institucije i vodeće države svijeta „šakom i kapom“ pokriti sve naše dubioze je, kako smatra, velika zabluda.
“Paket za „Novu generaciju EU“, iznosi 750 milijardi eura, od kojih su 525 milijardi bespovratna sredstva, a 225 milijardi povoljni krediti. Zemlje Zapadnog Balkana su dobile 12,5 mijardi i u narednih sedam godina 22 milijardi eura garancija. To je 228 eura po stanovniku, a za Crnu Goru značajno manje od ovog iznosa. Cio Zapadni Balkan je dobio kao jedna Hrvatska. A zemlje kandidati trebaju da imaju isti tretman kao članice. Znam jedno, da ćemo kroz inflaciju i budžete svi vraćati te ogromne eure koji se sada štampaju”, navodi on.
Kako kaže Radulović, postavlja se suštinsko pitanje kako pokrenuti veliki i održivi investicioni ciklus, kako realizovati „Maršalov plan“ u Crnoj Gori, koja je propustila mnoge šanse.
“U postojećim uslovima, uz brojne druge mjere u finansijskom i realnom sektoru, održive dinamične investicije, uvažavajući “zelenu“ politiku EU, iznos i kriterijume investicionog okvira za Zapadni Balkan, odnos mađunarodnih i domaćih kreditnih institucija, su jedini spas od bakrotstva i dugotrajnog siromaštva”, navodi se u saopštenju.
Prije svega treba formirati institucije koje će biti nosioci tih investicija.
“To je Institut za razvoj Crne Gore koji bi uistinu okupio eminentne domaće stručnjake koji bi određivali strateške prioritete i za to pripremali kvalitetnu dokumentaciju”, navodi on.
Finansijska podrška velikim investicijama, kako smatra, treba da bude kombinovana sa što većim udjelom sredstava iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kvalitetnim korišćenjem EU i drugih fondova, formiranjem Fonda za spas Crne Gore, transformacijom Investiciono-razvojnog fonda u Razvojnu banku, aktiviranjem tržišta kapitala kroz štednju građana, motivacijom komercijalnih banaka, korišćenjem najboljih kreditnih linija i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu.
“Investicije treba da budu u oblasti „zelene“ energije, reindustrijalizacije i digitalizacije, modernog saobraćajnog sistema, održivog turizma i ekološke poljoprivrede”, navodi se u saopštenju.
Konkretno to znači, kako kaže Radulović, kada je u pitanju „zelena“ energija nesporna izgradnja tri velike hidrocentrale na vodotoku Pive HE „Komarnica“, HE „Piva II“ i HE „Kruševo“.
“Neophodno je preispitati i ekomosku i ekološku odluku da se ne gradi HE“Vuk Bijela“ u novim okolnostima kada je Republika Srpska odlučila da gradi pet hidrocentrala na Drini, počev od granice sa Crnom Gorom. Za ove projekte pare možemo dobiti bespovratno od EU a i od komercijalnih banaka sa grejs periodom od četiri godine, a za to vrijeme se mogu izgraditi hidrocentale koje će svojim radom kasnije, imajući u vidu neminovan rast cijene električne energije, same vraćati kredite i pozitivno poslovati”, predlaže Radulović.
Ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja treba zaustaviti.
“Skuplje će nam biti „penali za CO2“ nego cijena električne energije, EU će vremenom sve više biti protiv rada TE Pljevlja. Zato treba preispitati mogućnost skladištenja ili prevođenja CO2 ili privremeno „staviti ključ u nju“ dok se ovaj proces ne komercijalizuje. Izgradnja hidrocentrala na Morači, u ovom momentu je suluda”, kaže radulović.
Kada je u pitanju moderan saobraćajni sistem, brza saobraćajnica na „toploj“ strani od Hrvatske do Albanske granice je prioritetna i nesporna.
“Takođe nam je neophodna modernizacija unutrašnje putne infrastrukture. Rekonstrukcija i modernizacija željezničke pruge Bar-Beograd i Luke Bar spada u grupu prioritetnih infrastrukturnih objekata. Treba imati u vidu novu „zelenu“ politiku EU koja u transportu ljudi i roba stavlja prioritet na željeznički transport, te će iduća godina u EU biti proglašena kao godina željeznice”, podsjeća on.
Reindustrijalizaciju i proizvodnju proizvoda sa visokim tehnološkim sadržajem u oblasti aluminijuma, čelika, drveta i hrane, smatra on, treba realizovati uz garanciju i podršku komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija.
“Valorizacija preostalih nevalorizovanih turističkih destinacija mora biti u funkciji održivog turizma, uz ispunjavanje ekoloških i ambjentalnih kriterijuma, nijedan kvadratni metar ne smije biti namijenjen stambenoj izgradnju što je bila dosadašnja praksa”,upozorava Radulović.
Saniranje crnih ekoloških tačaka i uspostavljenje Crne Gore kao uistimu ekološke države je ogroman problem i veliki izazov.
“Za to nam je potrebno najmanje 2 milijarde eura i sistemski nadzor i samosvijest građana. Sigurno da ćemo za mnoge projekte od Ulcinja do Pljevalja imati finasijsku podršku EU”, navodi on.
Izgradnja druge neophodne komunalne i telekomunikacione infrastrukture su neophodnost i ti projekti mogu biti finasijski podržani od Investicionog okvira za Zapadni Balkan, EU fondova i drugih međunarodnih institucija.
“Uslov svih uslova je znavena i reformska Vlada i uspostavljenje Crne Gore kao pravne države, a vrijeme nam neumitno curi i svakim danom se ionako potrošena Crna Gora još više troši. Toga moraju da budu svjesni i mandatar i politički lideri i ukupna javnost. Program i sastav Vlade se mogu biti definisani već ove nedelje ukoliko smo mudri i pošteni”, zaključio je on.
Pročitajte još