Vlada Duška Markovića pozajmila je od 2017. do kraja 2019. godine ukupno 2,735 milijardi eura, što je rekord kada je u pitanju zaduženje Vlade u jednom mandatu. Vladu u kontinuitetu vode kadrovi DPS-a uz podršku koalicionih partnera, ali do sada se nijedna Vlada nije zadužila ni za četiri godine 2,735 milijardi eura. Prethodni saziv Vlade se od 2013. do 2017. godine zadužio 2,35 milijardi eura. Na čelu Ministarstva finansija u prethodnom sazivu je bio Radoje Žugić, dok je od kraja 2016. godine na čelu tog resora Darko Radunović.

U 2017. godini Vlada se zadužila 612,8 miliona eura, godinu kasnije postavila apsolutni rekord s pozajmljene 1,12 milijarde, a 2019. godine 1,015 milijardi eura, što je ukupno 2,735 milijardi eura. Do kraja mandata, ova Vlada će sigurno preći tri milijarde, jer je na osnovu predloga rebalansa predviđeni iznos za pozajmice 331,5 miliona eura. Ranije su iz Ministarstva finansija naveli da su pozajmili 250 miliona eura uz garanciju Svjetske banke. Za tri milijarde eura Vlada je mogla tri puta otplatiti prioritetnu dionicu autoputa od Smokovca do Mateševa. Ta dionica je, prema osnovnom ugovoru, trebalo da košta 809,6 miliona, uz dodatne radove to će porasti na oko 900 miliona. S kamatama i drugim troškovima, prema mišljenju opozicije i nevladinog sektora, koštaće i preko milijardu eura. Autoput neće biti završen ni za godinu.

Rekord je oboren i kad su u pitanju izvorni prihodi, porezi i doprinosi. Naime, 2019. godine izvorni prihodi su dostigli 1,85 milijardi eura, naplata poreza je iznosila preko milijardu eura još 2018. godine, dok je naplata od doprinosa dostigla 546 miliona u prošloj godini. U ovoj godini će svi ovi parametri doživjeti pad zbog krize izazvane epidemijom korona virusa. Tako, Ministarstvo finansija projektuje da će izvorni prihodi iznositi 1,7 milijardi, prihodi od poreza 1,055 milijardi, što je 117 miliona manje nego lani, dok se prihodi od doprinosa projektuju na 492,5 miliona eura.

Tekuća budžetska potrošnja je od 2017. do 2019. godine uvećana sa 1,53 milijarde na 1,75 milijardi, dok je u ovoj godini projektovana rebalansom na 1,86 milijardi.

Za tri godine je na otplatu duga potrošeno 1,56 milijardi eura. Prve godine 358,6 miliona, naredne 696,3 miliona i prošle godine 507,3 miliona. Prethodna Vlada je na otplatu duga potrošila oko dvije milijarde eura. Budući da je rebalasnom predviđeno da se za otplatu duga utroši skoro 540 miliona, jasno je da će i ova Vlada premašiti iznos od dvije milijarde eura.

Vlada je relanas budžeta predala u Skupštinu, a o njemu bi trebalo da se raspravlja sledeće sedmice.

Izvorni prihodi će zbog pandemije biti manji 349,4 miliona eura.

Na kraju godine očekuje da će javni dug u nominalnom iznosu ostati na istom nivou od 3,78 milijardi eura, ali će zbog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji se procjenjuje na 6,8 odsto, iznositi 82,5 odsto. S obzirom na to da je procijenjeni pad stranih direktnih investicija sa sedam odsto u prošloj na 5,4 odsto u ovoj godini, realni pad BDP-a procjenjuje se na 6,8 odsto, dok se u narednoj godini očekuje djelimičan oporavak i rast od 4,9 odsto.

Deficit budžeta se smanjivao dok nije došla korona
Deficit budžeta se od 2017. do 2019. godine smanjivao, ali će u ovoj godini umjesto planiranih 50 miliona, iznositi 335 miliona.

U 2017. godini deficit budžeta je iznosio 250 miliona eura, godinu kasnije je smanjen na 174,6 miliona, a u prošloj godini je iznosio 144,5 miliona eura. Ukupan deficit Vlade u trogodišnjem periodu je iznosio 570 miliona eura.

Jasno je da bi deficit nastavio da pada da nije bilo pandemije korona virusa zbog koje je stala svjetska, a samim tim i crnogorska ekonomija, koja je uglavnom naslonjena na usluge. Zbog toga će i najveći udarac pretrpjeti sektor turizma. U Ministarstvu finansija predviđaju da će pad prihoda od turizma biti 450 miliona ili 40 odsto, dok drugi ekonomisti smatraju da će taj pad biti značajno veći. U junu gotovo da nema gostiju, a isto je bilo u aprilu i maju, pa je drugi kvartal skoro potpuno izgubljen.