Резултати садашње локалне и државне власти у погледу стимулисања пољопривредне производње у Пљевљима и подстицања становништва да остане или се на село врати, равни су нули. Када је у питању примарна пољопривредна производња, свака озбиљна и одговорна општинска власт би морала да осмисли различите видове подршке и понуди опције које стоје на располагању пољопривредним произвођачима, који желе да се на професионалан начин и дугорочно баве овом граном привреде, са циљем остваривања одрживе производње и прихода. Поред осмишљеног плана одрживе и квалитетне реконструкције сеоских путева постоји неколико мјера којима треба дати посебан значај.

Неопходно је пружити сву могућу подршку развоју воћарске производње у пљеваљским селима, прије свега у садњи малине, купине и боровнице. То су воћне врсте чији су производи већ дуже времена тражени на тржишту са тенденцијом повећања тражње, а чија цијена је биљежила раст у претходних 10 година. Због идеалних агро-еколошких услова који постоје у Пљевљима, постоји реална шанса да у овој грани воћарства пољоприведници из Пљеваља остваре значајне приносе и зараду, при чему би Општина могла да помогне формирање откупног центра, обезбиједи локацију за хладњачу и друге олакшице.

Уз различите видове притиска и сталне захтјеве локалне управе према централној власти, потребно је учинити све да се пљеваљским произвођачима сира, али и млијека, обезбиједи загарантован откуп како не би били препуштени на милост и немилост откупљивачима. Такође, потребно је размотрити увођење премије и за произвођаче пљеваљског сира, који у овом тренутку немају нити премије, нити загарантовани откуп. Познато је да се разноразни сиреви из Црне Горе и региона нуде и продају на ширем тржишту као пљеваљски сиреви, чиме се додатно закидају сточари из Пљеваља. То је још један разлога да локална управа учини све да се коначно заштити оригинални пљеваљски сир као бренд, чиме би се повећала његова тражња и обезбиједио сигуран откуп. Са нивоа општине би морао да се промовише потрошачки патриотизам и куповина домаћих производа, што данас није случај. Умјесто што се штите интереси увозничких лобија и посебно интереси власника великих супермаркета, локална власт би морала искључиво да заступа интересе пљеваљских пољоприведника. Израдњом мини сирара у оквиру једног или више газдинстава, производња и прерада млијека учинила би се конкурентном и одрживом. Ова мјера допринијела би очувању сточног фонда који се смањује из године у годину и додатно би омогућила брендирање пљеваљског сира.

Организован и гарантован откуп и гарантована цијена произвођачима крупне и ситне стоке је услов свих услова за опстанак села и пољоприведе у пљеваљском крају. Са нивоа општине потребно је учинити све да се обезбиједи сигуран и редован откуп, лишен уцјењивачког наступа откупљивача. Евидентно је да неслога пољопривредника у Пљевљима дебело кошта саме пољопривреднике. Јасно је да пољопривредници морају да се удруже јер све друго иде на њихову штету У том циљу, општина би морала да подстакне формирање удружења сточара која би одредила цијену сточарских производа и заједно са општином стала иза економски оправдане цијене тих производа. Таква удружења пољопровредника би се јављала као партнер трговинским ланцима са унапријед договореном тј. гарантованом откупном цијеном и сигурним пласманом.

Опстанак Пљеваља је могућ. Потребна је само одговорна власт у служби грађана.

Владислав Бојовић, предсједник Општинског одбора Демократске народне партије у Пљевљима и функционер Демократског фронта