Predloženim kapitalnim budžetom za narednu godinu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, vlada planira da podrži 340 infrastrukturnih projekata, od kojih značajan broj nije prošao sve potrebne faze planiranja.

To je u TV emisiji Forbes magazin rekao novinar Monitora Zoran Radulović, koji otkriva glavne izazove budžeta za narednu godinu koji će se, zbog blokade opozicije, na dnevnom redu Skupštine naći u januaru. Vlada je najavila da će uputiti zahtjev parlamentu da se vanredna sjednica radi usvajanja budžeta održi 21. januara.

Prema predloženom kapitalnom budžetu za 2025. godinu, 100 miliona eura rezerviseno je za drugu dionicu autoputa Bar-Boljare, dok će ostatak sredstava od oko 180 miliona rasporediti na više od 340 projekata.

„Kapitalni budžet je niži nego za ovu godinu. Ako iz tog plana izuzmemo 100 miliona koji su planirani za drugu dionicu autoputa, onda nam ostaje da se 340 projekata uklopi u 180 miliona eura, od čega opet jedan značajan dio novca ide na već počete infrastrukturne radove, sanacije, dogradnje, nadogradnje, postojeće saobraćajne infrastrukture. Znači, imamo 340 projekata, od kojih jedan popriličan dio nije prošao sve faze neophodne da bi uopšte ušao u kapitalni budžet“, rekao je Radulović.

Ono što se primijeti na prvo gledanje kapitalnog budžeta je da se u njemu nalazi gro projekata za koje je urađena samo projektna dokumentacija, pa se postavlja pitanje da li oni zapravo uopšte mogu da budu dio kapitalnog budžeta.

„Ne samo po ovom kapitalnom budžetu, nego mi imamo praktično i priznanje iz Ministarstva finansija da su osim zrelih kapitalnih projekata, onih gdje je urađena eksproprijacija, gdje postoji glavni projekat, da su u kapitalni budžet uključeni projekti koji su praktično na nivou dobrih ideja ili, još preciznije rečeno, želja. A tek onda treba sagledavati sve ostalo, a sve o tome pričamo prije nego što je budžet ušao u parlament, gdje će ga poslanici dočekati sa svojim spiskom želja kapitalnih investicija, od kojih praktično nijedna nije u fazi da bi se prema postojećim propisima mogla uključiti na taj popis“, kazao je Radulović.

Prema njegovim riječima, iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da se tu (kada budžet dođe u Skupštinu) konstantno prave određene trgovine, ustupci, pojačava se rejting koalicionih partnera i onda se apsolutno nepripremljeni projekti uključuju u kapitalni budžet.

To se, kako kaže, prikazuje kao nekakva stvarnost, nešto što će biti makar početo tokom naredne godine, a opet listanjem kapitalnih budžeta iz prethodnih i ove godine, vidi se niz projekata koji se iz godine u godinu prenose, zato što zapravo nisu ni početi.

Radulović podsjeća da postoji jasno propisana procedura i Vladina komisija kojoj se do proljeća dostavljaju projekti, koje ona ocjenjuje da li su to zreli projekti koji zadovoljavaju kriterijume i po osnovu toga mogu da uđu u konkurenciju za kapitalni budžet.

„To ne znači da će se oni automatski kvalifikovati za kapitalni budžet ili su to projekti koji nisu dostigli dovoljan nivo razvoja i onda se gleda da li lokalnoj samupravi ili nekom Vladinom resoru, kao predlagačima, treba pomoći da taj projekat iznesu na nivo neophodnog ili ih samo treba vratiti i reći da tom poslu pristupe ozbiljnije. Znači, mi iz Ministarstva finansija imamo informaciju bez egzaktnih brojeva da su u kapitalnom budžetu za narednu godinu uključeni i projekti koji ne zadovoljavaju tražene kriterijume. Oni to pravdaju javnim interesom da se na tim projektima radi, ali to što su oni neophodni ne znači da će oni stvarno biti rađeni“, rekao je Radulović.

Ističe da je problematično što se mnogi projekti iz godine u godinu samo prenose bez stvarnog napretka, ali nema informacije koliko ih je prenijeto.

Radulović otkriva da će pokušati da uz pomoć par nevladinih organizacija napravi ono što bi inače bilo podrazumijevajuće – da uz najavu kapitalnog budžeta za narednu godinu pred poslanike ide i nekakav izvještaj o realizaciji kapitalnog budžeta iz tekuće godine, „ali ne onako kako se to sad radi 76%, 32%, 89% nego ovako kako se prikazuje kapitalni budžet, stavku po stavku“.

„Pa bismo onda vidjeli da mi recimo u Podgorici sigurno duže od 10 godina pričamo o tome da Podgorici nedostaju škole i vrtići i sigurno duže od 5 godina po 5, 6, 7 škola i vrtića prenosimo iz kapitalnog budžeta u kapitalni budžet, sve sa iznosima planiranim 5.000, 10.000, 15.000 eura što znači da to do danas nije stiglo ni do faze projekta, jer toliko košta projektovanje da ne pominjem eksproprijaciju ili bilo kakve ozbiljnije radove“, kazao je Radulović dodaajući da je slično u Baru, Nikšiću i drugim mjestima.

Kako dodaje, neka ozbiljna priča bi dovela do ideje da se razmotri da li treba u Podgorici vući iz godine u godinu 6 osnovnih škola, ili treba napasti jednu lokaciju i tu školu završiti za godinu i po, dvije, pa preći na sljedeću.

„Ovako ćemo sve te škole dočekati za nekih 10 do 15 godina, dok bi u suprotnom slučaju dobijali jednu po jednu, ali u nekom realnom vremenu što bi predstavljalo rastrećenje za postojeće škole i poboljšanje za đake“, smatra Radulović.

Univerzitetsko-klinički centar ćemo završiti za 200 godina
Poseban problem je i ambiciozno planiranje infrastrukturnih projekata za koje često nedostaju ne samo sredstva već i osnovna dokumentacija. Takvih primjera ima mnogo od saobraćajne, obrazovne do zdravstvene infrastrukture.

Radulović sve to ilustruje na najdrastičnijim primjerima.

„Najbolja ilustracija tih raskoraka između planova i stvarnosti je ovaj Univerzitetsko-klinički centar u Podgorici, gdje Vlada izlazi sa pričom da je to ozbiljan projekat. U kapitalnom budžetu on ima vrijednost od jednog miliona eura, a njegova projektovana vrijednost je 199 miliona eura. S tom dinamikom ćemo ga završiti za 200 godina. Nešto bolja situacija je u Pljevljima gdje opšta bolnica košta dva miliona od četrdeset, iako o njoj pričamo godinama, od kad je premijer Milojko Spajić bio ministar finansija. Jer je to jedno od tih njegovih obećanja rodnom kraju koje samo što nije“.

Radulović ističe da je ukupna vrijednost projekata u kapitalnom budžetu za 2025. godinu veća od 3,6 milijarde eura dok je realno na raspolaganju svega 280 miliona.

„Uporedite 280 miliona i 3,6 milijarde i vidite koliko je to zapravo raskorak i koliko je tu jaz između realnosti i nekakvih maštanja ili obećanja koja treba da zamažu oči glasačima“, kaže Radulović.

Na pitanje da li bi taj raskorak mogao da se prevaziđe planiranim zatuženjem za narednu godinu, Radulović odgovara da ima tu i toga.

„Ima i nekakvih ambicija. Vlada je obećala onih deset trasa autoputeva, brzih cesti pa se sad otvara Velje brdo projekat za koji je opet namijenjeno 10 miliona prije nego što znamo je li to projekat. Revizori su rekli da nije projekat nego malo bolje razrađena ideja“, podsjeća.

Pitao je ko će to da napravi za godinu, dvije ili tri sve da postoje projekti i da je završena eksproprijacija.

„Čak i da svi odemo na radnu akciju i radimo na građevinama, putevima, tunelima, mostovima, šta je sve tu obećano. Tu imamo jedan prilično veliki raskorak između stvarnosti, između naših i finansijskih i svih drugih potencijala i priličnoj mjeri maštanja onih koji su ovaj budžet radili do nivoa toga da je upitno da li nama sve od ovoga treba“, zaključio je Radulović.