Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини, у црквама, целивајући плаштаницу на симболичном Христовом гробу.

На овај дан дошао је крај старом веку и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, пред Православни Васкрс, одржава се церемонија старија од 12 векова.

У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

Обичаји и веровања

У кућама се завршавају неопходни послови око дочека великог празника.

Спрема се и чисти кућа, припрема одећа. Ко није обојио јаја и то ујутру завршава, пре изласка сунца.

У појединим деловима земље меси се колач васкршњак.

И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна.

Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсећају на дуге Христове мука на распећу.

Стари верују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дело или уделити милостиња сиромашнима. Верује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.

На Велику суботу се не ради у пољу и не раде се никакви ручни радови.