Crna Gora je u prvom kvartalu 2024. godine ostvarila stopu realnog rasta BDP-a od 4,4 odsto, svrstavajući se među vodeće zemlje po stopi rasta u Evropi. Za razliku od ekonomije Evropske unije, koja je stagnirala s rastom od 0,1 odsto, Crna Gora pokazuje značajan ekonomski napredak. Ovo se navodi u mjesečnom makroekonomskom izvještaju Ministarstva finansija za maj 2024.

Kako se navodi u izvještaju, bruto investicije u osnovna sredstva porasle su za 8,2 odsto, a privatna potrošnja za 5,7 odsto, dok je izvoz roba i usluga zabilježio pad od 21 odsto u prvom kvartalu. Tokom prvih četiri mjeseca 2024. godine, zabilježeno je 2.107.901 noćenja domaćih i stranih turista, što predstavlja godišnji pad od 14,7 odsto. Najviše noćenja ostvarili su turisti iz Rusije (35,2 odsto), Srbije (14 odsto) i Turske (devet odsto).

Dodaje se i da je industrijska proizvodnja porasla za 3,1 odsto u istom periodu, vođena rastom prerađivačke industrije (20,5 odsto) i sektora “Vađenja ruda i kamena” (18,2 odsto), dok je proizvodnja električne energije bila niža za 13,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Stopa inflacije porasla je za 4,9 odsto u prvih pet mjeseci 2024. godine, a najveći doprinos rastu potrošačkih cijena dale su kategorije “Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva” (1,0 p.p.) i “Odeća i obuća” (0,9 p.p.). Inflacija je u maju takođe iznosila 4,9 odsto, bez značajnih promjena na mjesečnom nivou.

Globalna ekonomija pokazuje znake poboljšanja

Prema majskom izveštaju OECD-a, globalna ekonomija pokazuje znake poboljšanja, iako je rast i dalje umjeren. OECD je revidirao prognozu globalnog privrednog rasta za 2024. godinu sa 2,9 odsto na 3,1 odsto, dok je za 2025. godinu prognoza povećana sa tri odsto na 3,2 odsto. Očekivanja rasta američke ekonomije za 2024. godinu povećana su sa 2,1 odsto na 2,6 odsto, dok je za Eurozonu prognoza povećana sa 0,6 odsto na 0,7 odsto.

Predviđa se da će inflacija u zemljama OECD-a pasti na pet odsto ove godine i na 3,4 odsto u 2025. godini, uz podršku čvrste monetarne politike i slabijih pritisaka na cene robe i energije. Inflacija se smanjuje i procenjuje se da će se do kraja 2025. godine vratiti na ciljeve centralnih banaka u većini velikih ekonomija.

Pozitivni trendovi na tržištu rada

Indikatori tržišta rada pokazuju pozitivne trendove. Prema Anketi o radnoj snazi, broj zaposlenih u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 280,5 hiljada, što predstavlja povećanje od 8,2 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Stopa nezaposlenosti iznosila je 11,9 odsto, što je godišnji pad od 3,6 procentnih poena. Prosječna neto zarada u prva četiri meseca 2024. godine uvećana je za 6,3 odsto i iznosila je 823 eura, dok je prosječna penzija sa obračunatim razlikama u aprilu iznosila 510,09 eura, što je godišnji rast od 36,3 odsto.

Fiskalni sektor bilježi rast prihoda

Prihodi budžeta u periodu januar-april 2024. godine iznosili su 896,1 miliona eura, što je 12,7 odsto procijenjenog BDP-a, i povećani su za 12,4 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. Najveći rast u odnosu na plan zabilježen je kod poreza na dobit pravnih lica (39,4 odsto), poreza na dohodak fizičkih lica (32,1 odsto), doprinosa (11,8 odsto) i poreza na dodatu vrednost (1,1 odsto). Izdaci budžeta za period januar-april ove godine iznosili su 841,5 miliona eura, što je 12 odsto procijenjenog BDP-a, i manji su za 7,6 odsto u odnosu na planirane.

Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 42,89 miliona eura, što je za oko 23 miliona eura (113 odsto) više nego za četiri mjeseca 2023. godine. U periodu januar-april 2024. godine, ostvaren je suficit budžeta od 54,6 miliona eura, dok je samo u aprilu zabilježen suficit od 59,4 miliona eura.

Finansijski sektor sa pozitivnim rezultatima

Bankarski sektor je u aprilu 2024. godine ostvario pozitivan finansijski rezultat od 53,9 miliona eura, što je godišnji rast od 19,8 odsto. Ukupni krediti na kraju aprila 2024. iznosili su 4,368 milijardi eura, što je godišnji rast od 11,8 odsto. Novoodobreni krediti u periodu januar-april 2024. godine iznosili su 537,9 miliona eura, što je rast od 33,6 odsto na godišnjem nivou.

Evropska centralna banka je početkom juna smanjila referentne kamatne stope u Eurosistemu za 0,25 procentnih poena.

Spoljnotrgovinska razmjena i investicije

Ukupna spoljnotrgovinska razmjena u periodu januar-april 2024. godine iznosila je 1,452 milijardi eura, što je rast od 3,6 odsto na godišnjem nivou. Izvoz je smanjen za 26,2 odsto, dok je uvoz povećan za 10,9 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je 161,8 miliona eura, što je 9,9 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Najveće učešće u ukupnom prilivu SDI imale su Srbija, Ruska Federacija, Turska i Njemačka.

“Crna Gora nastavlja sa snažnim ekonomskim rastom uprkos izazovima na globalnom tržištu, pokazujući otpornost i sposobnost prilagođavanja promjenama u međunarodnom okruženju”, navodi se u dokumentu.