Elektroenergetski
potencijal jedan je od najznačajnijih prirodnih potencijala Crne Gore i
treba ga razvijati na dugoročno održiv način – saopšteno je danas na
sjedici Odbora udruženja energetike i rudarstva Privredne komore.
Energija
Valorizacija
vodotoka Pive izgradnjom hidroelektrana Komarnica, Kruševo i Piva 2 ,
što čini jedinstven sistem, optimalno je rješenje i očekivati je
dinamičniji rad na ovim projektima – istakao je Vukmirović
– Učešću obnovljivih izvora energije treba posvetiti
posebnu pažnju sa naglaskom na energiju vjetra i sunca. To je grana
privrede koja ako se blagovremeno ulože određena sredstva i izgrade novi
energetski izvori, može postati značajni izvoznik električne energije i
doprinijeti poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa – kazao je sekretar
Odbora Ranko Vukmirović.
Ima prostora, prema njegovim riječima,
da buduća energetska politika bude dinamična uz puno uvažavanje
savremenih tehno-ekonomskih i ekoloških standarda kod izgradnje novih
hidroelektrana, alternativnih izvora energije, povećanju energetske
efikasnosti postojećih proizvođača, prenosnih i distributivnih
objekata.
– Valorizacija vodotoka Pive izgradnjom hidroelektrana
Komarnica, Kruševo i Piva 2 , što čini jedinstven sistem, optimalno je
rješenje i očekivati je dinamičniji rad na ovim projektima – istakao je
Vukmirović.
Značajan energetski potencijal su, kako je naglasio, rezerve uglja u pljevalskom i beranskom bazenu.
–
Dokazane rezerve ležišta Maoče i drugih ležišta zahtjevaju novi pristup
u izgradnji termoelektrane sa primjenom novih tehnologija koje
omogućavaju nultu emisiju gasova – rekao je Vukmirović.
Nova znanja
Pouzdano
se zna, kako je rekao, da se stabilan elektroenergetski sistem postiže
kombinacijom drugih izvora električne energije sa termoelektranom.
– Zato se moraju uložiti nova znanja kako ne bi ovo ogromno bogatstvo bilo zanemareno – istakao je Vukmirović.
Vlada
je 12. decembra prošle godine donijela odluku o energetskom bilansu za
2020. godinu, kojim je planirana bruto potrošnja električne energije od
362.000 gigavat sati (GWh), što je približno procjeni ostvarenja u
prošloj godini.
Planom je deficit električne energije
sveden na ispod pet odsto. Međutim najveći uticaj na ukupni deficit
enrgije ima deficit nafte i prirodnog gasa, koji čine 40,35 odsto
ukupnih potreba za energijom u Crnoj Gori, a za potrebe domaćeg tržišta
uvoze se u potpunosti – naveo je Vukmirović
Od toga iz sopstvenih izvora treba da bude obezbijeđeno 345.000 GWh, a saldom od uvoza/izvoza 161,3 GWh.
Energetskim
bilansom predviđeno je učešće električne energije iz hidroelektrana u
ukupnoj planiranoj proizvodnji električne energije u ovoj godini od
52,78 odsto, iz termoelektrane 38,1 odsto, iz vjetroelektrana 9,09 odsto
i iz solarne energije 0,06 odsto. Predviđeno je da proizvodnja iz malih
HE iznosi 8,4 odsto.
– Može se zaključiti da od ukupne potrebe
za energijom Crnoj Gori nedostaje značajan dio energije. U 2018. godini
nedostajalo je 36 odsto, u 2019. Crnoj Gori je nedostajalo 37,4 odsto , a
u ovoj godini bilansom je predviđeno da će nedostajati 41,87 odsto
energije – precizirao je Vukmirović.
Potrebe za biomasom i ugljem pokrivaju se, kako je dodao, iz sopstvenih resursa.
– Planom je deficit električne energije sveden na ispod pet odsto. Međutim najveći uticaj na ukupni deficit enrgije ima deficit nafte i prirodnog gasa, koji čine 40,35 odsto ukupnih potreba za energijom u Crnoj Gori, a za potrebe domaćeg tržišta uvoze se u potpunosti – naveo je Vukmirović.
Pročitajte još