Mir Jam je pseudonim književnice čiji su romani obilježili period između dva rata u Kraljevini Jugoslaviji i učinili je najčitanijim ženskim autorom. „Srpska Džejn Ostin“, kako je često nazivaju, opet je prije nekoliko godina osvojila domaću publiku kada su njeni romani ekranizovani i tako ponovo stekli izuzetnu popularnost.

Iza imena Mir Jam krije se Milica Jakovljević, rođena u Jagodini 22. aprila 1887. godine. Djetinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Poslije Prvog svetskog rata se preselila u Beograd, kako bi započela karijeru kao novinarka u „Novostima„, kao jedna od rijetkih žena u poslu.

Posle toga je radila i u „Nedeljnim ilustracijama„, sve vreme iza pseudonima Mir Jam, koji je zadržala i kada je počela da piše romane koji su stekli izuzetnu popularnost u periodu između dva rata.

U svom stanu u Molerovoj ulici na Slaviji, Milica je pisala o ljubavi, braku i životu građanske klase u Jugoslaviji, intrigirajući javnost svojom povučenom i eksentričnom personom.

Šetala je beogradskim ulicama „zanosna u ljubičastoj pelerini, doterana i njegovana, sa dugim loknama, lijepa i smerna Mir Jam, patrijarhalna djevojka iz dobre kuće“. Uprkos činjenici da je pisala o ljubavi i braku, Milica se nikada nije udavala, a o njenom privatnom životu se mnogo više nagađalo nego što se zaista znalo. Tečno je govorila francuski i ruski, bila je obrazovana, pametna i veoma samostalna.

„Kraljica ljubavnih romana“, kako su je nazivali, osvojila je čitalačku publiku u Jugoslaviji svojom laganom prozom, jednostavnim i ponekad sladunjavim stilom koji je bio izuzetno slikovit i pružao je odmor i bijeg od svakodnevnih briga i problema.

Mir Jam se zalagala i za ženska prava. U vrijeme kada je većina dama još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom „Treba li podići ženi spomenik“, zalažući se da se damama prizna svako umjeće.

Međutim, nisu svi podržavali rad ove jedinstvene žene. Mnogi su je kritikovali i osporavali, uz argumente da njen rad nije mogao da se mjeri sa muškim autorima tog vremena. Često su je upoređivali sa bratom, poznatim piscem Stevanom Jakovljevićem, autorom „Srpske trilogije„. Njegova odiseja koja je opisala srpskog vojnika kao pravog pobjednika u Velikom ratu donijela mu je tutulu autora prvog srpskog bestselera.

Milica Jakovljević je autor romana „Ranjeni orao„, koji se smatra najlepšom ljubavnom pričom srpske književnosti, ekranizovan je 2009. godine i tako se opet našao u žiži javnosti. Pored toga, romani „To je bilo jedne noći na Jadranu”, „Nepobedivo srce”, „Otmica muškarca”, „Greh njene mame”, „U slovenačkim gorama”, „Samac u braku” i „Mala supruga” su decenijama mamili suze i uzdahe djevojaka, a i ponekog muškarca sa širokom lepezom likova i uzbudljivim razvojem događaja.

Pored romana, Mir Jam je potpisala i zbirke pripovjedaka „Dama u plavom”, „Devojka sa zelenim očima”, „Časna reč muškarca” i „Sve one vole ljubav”, kao i pozorišne komade „Tamo daleko” i „Emancipovana porodica”.

Poslije Drugog svetskog rata, Milica je bila gurnuta u stranu i osramoćena, navodno jer tokom okupacije nije radila, a prema tadašnjim pravilima, novinar koji šest meseci bude nezaposlen gubi status novinara. Tako je Milica bezuspešno pokušavala da se zaposli ili da dobije penziju. Bila je napuštena i osramoćena, a njene knjige zabranjene.

– Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir Jam – kritikovao je „revolucionarni pesnik“ Oskar Davičo na sjednici Saveza književnika Jugoslavije.

Umrla je 22. decembra 1952. godine od zapaljenja pluća, a vijest o njenoj smrti nisu objavile ni jedne novine.

Decenijama su njena djela bila zaboravljena od većine, ukaljana pečatom srama njihove autorke, da bi se vratila na scenu predstavom „Ranjeni orao“ 1972. godine u Ateljeu 212.

Od tada publika opet može da uživa u njenim djelima i da pronađe predah od svakodnevnog života, čitajući romane i gledajući filmove i serije inspirisane njenim radom.