Čitateljka portala Volim Podgoricu iz Srbije, Dijana Lovirić, obratila nam se pismom, nakon što je pročitala o tragičnom događaju na Durmitoru – padu djevojčice niz liticu.

Dijana kaže da je i sama šetala na lokaciji gdje je djevojčica pala, te da staza uopšte nije bezbjedna. Ona i njena prijateljica su, kako kaže, imale sreće da su srele mladića iz gorske službe koji im je pokazao put.

“Žao mi je sto se nisam ranije obratila, da napišem kakvo je stanje baš na tom mjestu gdje se spaja malo sa velikim jezerom, možda bi neko reagovao.  Naime, boravila sam sa prijateljicom osam dana na Žabljaku… Priroda – bajka…a usluga skroz ok…sem jednog dogadjaja.
Prvog dana – kako piše Dijana – ona i prijateljica su uzee karte za ulazak u Nacionalni park za više dana.

“Krenusmo u obilazak jezera..svaki čas oznake za pešake..prohodne staze..do momenta kada počinje malo jezero (žao mi je što sam obrisala snimke..u želji da pamtim samo lepo). Počinje apsolutna dilema..kreću tri staze..nijedna obeležena..oborena stabla preko staza sa sve šiljcima..ne znaš gde da se uputiš, nailazi mladić, srećom..koji je bio u gorskoj sluzbi ..iz susedne zemlje..i bio je ljubazan da nam pomogne kuda dalje…mada je i on iz dva tri puta probao..hvala mu na svemu…nailazimo ponovo na stazu..opet sve obeleženo… ali tu gotovo i da nema potrebe… jer te put vodi. Nailazimo na čuvara, u blizini restorana, kaže – nije čuvar nego nadzornik. Pitam -a šta nadzirete? Prostor pored restorana? Kažem da nisam bila bezbedna na stazi u Nacionalnom parku, gde sam platila ulaz.
On kaže – Unesko zabranio da se radi…ja ne mogu da verujem ..da li se šali? I na kraju mi kaže – A jel te neko ćeraaa da dođeš??

Toliko o našem odnosu prema turistima. A sada je u pitanju bezbednost..kao što smo ..nažalost svedoci”, zaključuje Dijana.