Božićna česnica se sprema na Badnje jutro ili Badnje veče i obično se koristi bijelo brašno, soda bikarbona, malo soli i osveštana voda.

Pored ovih sastojaka u česnicu se obavezno stavljaju i određeni predmeti za koje se vjeruje da donose novac i sreću u kuću.

Najveći broj ljudi će neizostavno u hljeb staviti novčić, jer se vjeruje da donosi novac i sreću, kao i parče badnjaka, koji onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.

U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.

Božićna česnica se jede uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.

Prvo je ukućani okreću među sobom tri puta, a zatim se česnica lomi i jede prije ostale hrane.

Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mjestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hljeb. U nekim krajevima vjeruje se da ako se prilkom pečenja česnice tjesto podigne iznad, na primjer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.

U pojedinim krajevima u Srbiji se od badnjaka prave oblici knjige i jarma koji se takođe stavljaju u česnicu. Onaj ko u česnici nađe knjigu – vjeruje se da će ga dobro služiti pamet, a onaj koji izvuče jaram – zna se – biće taj koji će najviše „povući“ tokom godine.