Mnoge prilike u svakodnevnom životu mogu nas navesti da se zapitamo da li su propusti u pamćenju normalni znak kognitivnog pada ili čak početak demencije.

Naš prvi instinkt može da bude da je to zbog pogoršanja u našem mozgu. I istina je da se, kao i ostatak našeg tijela, naše moždane ćelije smanjuju kada starimo. Oni takođe održavaju manje veza sa drugim neuronima i čuvaju manje hemikalija potrebnih za slanje poruka drugim neuronima.

Ali nisu svi propusti u pamćenju posledica promjena u našim neuronima u vezi sa godinama starosti.U mnogim slučajevima, faktori uticaja su trivijalni, uključujući umor, anksioznost ili rasijanost, prenosi N1. 

Neka zaboravnost je normalna

Naš sistem pamćenja je konstruisan na način da je neki stepen zaboravljanja normalan. Ovo nije mana, već karakteristika. Održavanje sjećanja ne samo da iscrpljuje naš metabolizam, već previše nepotrebnih informacija može da uspori ili omete vraćanje određenih uspomena.

Nažalost, nije uvijek na nama da odlučimo šta je važno i šta treba zapamtiti. Naš mozak to radi za nas. Generalno, naš mozak preferira društvene informacije (najnoviji trač), ali lako odbacuje apstraktne informacije (kao što su brojevi).

Gubitak pamćenja postaje problem kada počne da utiče na vaš svakodnevni život. Nije veliki problem ako ne možete da se sjetite da skrenete desno ili lijevo.

Međutim, zaboravljanje zašto ste za volanom, kuda treba da idete ili čak kako da vozite nije normalno. Ovo su znaci da nešto možda nije u redu i to bi trebalo dalje istražiti.

Blago kognitivno oštećenje

Put između gubitka pamćenja povezanog sa starenjem i zabrinjavajućeg gubitka pamćenja  predstavlja blago kognitivno oštećenje. Stepen oštećenja može da ostane stabilan,može da se poboljša ili da se pogorša.

Međutim, to ukazuje na povećan rizik, otprilike tri do pet puta, od buduće neurodegenerativne bolesti kao što je demencija. Svake godine, oko 10 do 15 odsto ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem će razviti demenciju.

Za osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem, sposobnost preduzimanja uobičajenih aktivnosti postaje postepeno i značajno se mijenja tokom vremena. Osim gubitka pamćenja, može biti praćen i drugim problemima sa jezikom, razmišljanjem i vještinama donošenja odluka.

Blaga dijagnoza kognitivnog oštećenja može da bude mač sa dvije oštrice. To potvrđuje zabrinutost starijih ljudi da je njihov gubitak pamćenja nenormalan. Takođe izaziva zabrinutost da će se razviti demencija. Ali to takođe može da dovede do istraživanja potencijalnog načina liječenja i planiranja za budućnost.

Šta može da bude rani pokazatelj Alchajmerove bolesti?

Smatra se da je oštećenje u navigaciji rani marker za Alchajmerovu bolest, najčešći tip demencije. Studije magnetne rezonancije (MRI) su pokazale da su oblasti koje ključno podupiru sjećanja za naše prostorno okruženje prve koje su pogođene ovom degenerativnom bolešću.

Dakle, primijetan porast slučajeva gubljenja mogao bi da bude znak upozorenja na izraženije i rasprostranjenije poteškoće u budućnosti.

S obzirom na prediktivnu vezu između opadanja sposobnosti snalaženja i demencije, postoji podsticaj da se razviju i koriste standardizovani testovi za otkrivanje deficita što je ranije moguće.

Trenutno, naučna literatura opisuje različite pristupe, u rasponu od testova olovkom i papirom i virtuelne stvarnosti, do navigacije u stvarnom životu, ali još uvek ne postoji zlatni standard.

Poseban izazov je razviti test koji je tačan, isplativ i lak za administraciju tokom napornog dana u klinici.

„Razvili smo petominutni test koji je koristio memoriju za sposobnost pronalaženja puta. Tražimo od učesnika da zapamte slike kuća i potom testiraju svoju sposobnost da razlikuju slike koje su naučili i skup novih slika kuća“, kažu Sindi Džons, vanredna profesorka bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Bond i Oliver Bauman, docent Fakulteta za psihologiju na Univerzitetu Bond.

Oni su dodali da su otkrili da test dobro funkcioniše u predviđanju prirodnih varijacija u sposobnosti pronalaženja načina kod zdravih mladih ljudi, ali trenutno još uvijek procjenjujemo efikasnost testa kod starijih ljudi.

Potražite pomoć kada su vam propusti u pamćenju učestali
Iako svakodnevni propusti u pamćenju nisu nešto o čemu bi trebalo nepotrebno da brinemo, mudro je potražiti savjet profesionalne zdravstvene njege, na primjer od svog ljekara opšte prakse, kada ta oštećenja postanu izraženija i učestalija.

Iako trenutno još uvijek ne postoji lijek za Alchajmerovu bolest, rano otkrivanje će vam omogućiti da planirate budućnost i ciljanije upravljanje poremećajem.