Svaka sjednica Skupštine Crne Gore koja se održala od 20. decembra prošle godine, bila je blokirana od parlamentarne opozicije. To je produbilo reakcije međunarodne zajednice, ali i dovelo do privremenog finansiranja i neusvajanja budžeta za tekuću godinu.

Sve to, ipak, prema riječima građanskog aktiviste i novinara Dževdeta Pepića, nije neočekivano. Aktuelna političko-društvena situacija u zemlji, posebno kada je riječ o neodržavanju sjednica Parlamenta, je prema riječima Pepića – predvidiva.

„Iako je razlog ajde da kažemo opstrukcije opozicije meni malo čudan, a možda i nije, jer oni na ovaj način pokazuju da brane svojeg člana Ustavnog suda. Što bi bilo da je neka druga strana. Ali postavlja se pitanje da li i poziciji odgovara donošenje budžeta? Jer gledajte, možda smo se malo previše zalećeli, možda smo previše obećali, možda imamo previše očekivanja, i onda i nekako i ovo na neki način dođe dobro. Ako hoćemo da budemo iskreni, možda se u ovoj i ovakvoj situaciji možda najbolje snalazi g-din Andrija Mandić, koji pokazuje da je političar sa dugim stažom. Jer i on neće da povuče onaj potez koji se povlačio prema njemu, jer on ima tu mogućnost da zabrani prisustvo, naravno nema pravo da im zabrani da glasaju, ali da postoji volje kod parlamentarne većine, budžet bi bio usvojen u crnogorskom Parlamentu“, ističe Pepić.

Pored toga što nije prvi put da se ne usvaja državni budžet, u javnosti se zaboravlja, dodaje Pepić, da Ustavni sud nije ni do sada bio popunjen. 

„On ima sedam članova, sada smo imali šest, i gdje je problem, pošao je naš sudija. Sve dok budemo isključivo, i samo da su naši, to će biti jedan veliki problem. Sve što znam jeste da je ovo do sada manje-više bila politička trgovina. Naročito pri izboru sudija i tužilaca. Zbog čega, mi da je sreće, a navodno smo demokratsko društvo, stvarno nismo, zbog čega to kažem. U svakom demokratskom društvu zna se da je zakonodavna, izvršna i sudska vlast, da ne smije da potpuno da utiče jedna na drugu. Sudska bi trebalo da je nezavisna, da li je sudstvo kod nas nezavisno, daleko od toga”, smatra Pepić.  

Komentarišući optužbe koje su se mogle čuti u Parlamentu, da opozicija nedozvoljavanjem rada Parlamenta, koči evropski put, Pepić kaže da je riječ o izlizanoj floskuli.

„Evropski put je poštovanje principa, prihvatanje ne samo prava, nego i odgovornosti. Ali najlakše je da vi optužite nekoga vi niste na evropskom putu. I meni to, pravo da vam kažem, najčešće djeluje kao neke vrste floskula, a ovamo gledam da ubacim što više svojih, partijskih, porodičnih, prijateljskih kontakata, po dubini i širini“, navodi on.

No drugi problem crnogorskog parlamentarizma ogleda se u tome, dodaje Pepić, „što su poslanici poslušnici, ne građana, već partija“.

„Mi ćemo uvijek o ovome pričati sve dok ne budemo imali otvorene izborne liste. A onda je tu i veliko nesnalaženje velikog dijela poslanika vladajućih, bogami bez ikakve uvrede, ali njihove verbalne karakteristike nisu baš toliko jake da se ponekad znaju odbraniti. Onda, ono što mi se još čini da crnogorski parlamentarizam gubi, previše ajde da ti ga rečem, po svaku cijenu, i onda još jedna velika opasnost, nije bitno uopšte što ćete napraviti, samo je najbitnije da se ne zamjerite svojim partnerskim šefovima“, objašnjava on.

Problem partijskog zapošljavanja nije izbrisan, već je novo-stara realnost, kaže Pepić. Dodaje da je aktuelna parlamentarna većina u nekim stvarima čak i prevazišla Demokratsku partiju socijalista.

Dugogodišnji novinar i aktivista osvrnuo se i na proteste koje organizuje neformalna grupa “Kamo sjutra”. Kako kaže, potpuno su opravdani sa ljudske strane, ali se postavlja pitanje da li će Vlada Crne Gore prihvatiti njihove zahtjeve.

„I da ih prihvati, jedan partijski kadar zamijeniće drugi. Ono što mi moramo da shvatimo jeste, ja stvarno protiv g-dina Šaranovića, a kad pominjem Šaranovića, moram i Adžića, neću da ulazim u njihovu krivicu, ali ono što se desilo ja mislim da je prvi korak trebao da bude ostavka. Zbog čega? Desilo se, da li si mogao da spriječiš, ne. Ali se postavlja pitanje i moralne odgovornosti. Ja mislim da se tim ne gubi, nego da bi se čak i dobilo. Isto tako pitam gradonačelnika Cetinja Nikolu Đuraškovića, desilo se za vrijeme njegovog mandata“, kaže Pepić.  

To što pojedini politički subjekti smatraju da proteste organizuju partijske i kriminalne strukture, Pepić komentariše da mora da bude jasno da je povod jedan – tragedije koje su pogodile Cetinje.

„To je po meni alarm da se svi zapitamo kakvo smo mi to društvo stvorili. Jer mi pričamo sada o oružju, ali ne puca oružje, nego čovjek. Mi svi proživljavamo da nije bitno da se zamjeriš struci ili etici, samo nemoj moćnicima“, dodaje on.

Zato, zaključuje Pepić, u mladim ljudima koji protestuju vidi iskrenost i čiste povode za bunt.