Za razliku od nekih zapdnoevroksih zemalja, Mađarska smatra da je proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana prioritetno pitanje bloka, prije svega sa aspekta bezbjednosti, i da je za nju, kao susjeda, prijem zemalja iz južnog komšiluka od strateškog značaja, objavio je mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto nakon niza sastanaka u Vašingtonu.

Tokom razgovora sa predstavnicima Crne Gore i Sjeverne Makedonije na samitu NATO-a on je istakao da stabilnost regiona direktno utiče na bezbjednost Evrope.

Prema njegovim riječima, neophodno je ubrzati pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana EU „jer su te zemlje dugo trpjele – u prosjeku duže od 15 godina“.

„Neki ljudi možda ne žele upravo to, ali mi to nećemo da dozvolimo i pomoći ćemo Crnoj Gori da zatvori i najmanje sedam pregovaračkih poglavlja tokom našeg predsjedavanja„, naveo je on i naglasio da bi integracija Zapadnog Balkana unapredila i regionalnu bezbednost, što je prioritet za mađarsko predsedavanje.

„Vidimo da, ako nema stabilnisti na Zapadnom Balkanu, ako ima nemira, ako ima sukoba u svakodnevnom životu, odatle zrači neka trajna nesigurnost, a nama, koji smo morali da živimo u sijenci rata u poslednje dvije i po godine, ne treba još jedan sukobili nestabilnost“, rekao je Sijarto.

Pomenuo je i nedavne događaje na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, uz konstataciju da će integracije u EU promovosati stabilnost i dati novi podsticaj zajedničkom životu. Rekao je da je nedopustivo da Srbija na prijem u EU čeka 15, Crna Gora 16, a Sjeverna Makedonija 20 godina.

„Cjelokupna politika proširenja EU diskretiovana je činjenicom da neko iz zapadne Evrope ili baltičkih država uvijek želi da postavi neku vrstu prepreka na putu članstva Zapadnog Balkana“, rekao je on i izrazio posvećenost Mađarske unapređenju pristupnih pregovora.

Srbiju je opisao kao ključnu za regionalnu stabilnost i razvoj, istakavši da je cilj da se ponovo pokrenu pregovori tokom mađarskog predsjedavanja EU. Priznao je nedostatak većinske podrške u EU za proširenje Zapadnog Balkana, ističući razliku između javnih izjava i privatnih stavova predstavnika nekih država članica.

„Jasno je da trenutno u EU ne postoji većinska podrška za proširenje na Zapadni BAlkan. Jedno je šta neke države članice zastupaju u javnosti, a drugo šta zagovaraju iza zatvorenih vrata“, rekao je on.

Ujedno je izrazio podršku Mašarske Srbiji, kritikujući napore nekih zemalja da se ometa proces njenog pridruživanja.

„Oni na razne, veštačke načine, pokušavaju da uspore pristupni proces Srbije. To je apsolutno protiv naših nacionalnih interesa, pa ćemo se i dalje fokusirati na pomoć našim srpskim prijateljima u procesu evropskih integracija koliko god je to moguće“, istakao je Sijarto.

Mađarska želi da pomogne Srbiji da otvori nova pristupna poglavlja u drugoj polovini ove godine, da Crna Gora zatvori nekoliko poglavlja, a Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija započnu stvarne, suštinske pregovore.

„Mađarska je zainteresovana za snažnu Evropu, snažnu EU, a njena snaga zasniva se na dva aspekta. S jedne strane, na jakim državama članicama, a s druge na zamahu, dinamičnosti i svježini onih koji ulaze u EU“, poručuje šef mađarske diplomatije.

U dijelu svog programa predsedavanja EU, koji se odnosi na spoljne poslove, mađarska vlada je navela da je „stabilnost Zapadnog Balkana vitalni interes EU i da će zato mađarsko predsjedavanje podržati produbljivanje konkretnih projekata saradnje s reginom, posebno za unapređenje regionalne saradnje i stabilnosti“.

Ukazuje se da Mađarska tokom predsedavanja planira da organizuje samit EU i Zapadnog Balkana i da održi niz međuvladinih konferencija sa zemljama kandidatima.