Јуче се навршило 18 година од почетка кукавичког, срамотног и злочиначког бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999.године, од стране НАТО алијансе. Кукавичког, јер је кренуло деветнаест на једног, а бомбардовили су нас са висина већих од 10 000 метара и приде користили невидљиве авионе.Срамотног, јер су то урадили без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација, наводно штитећи људска права. Данас, након 18 година, резултат те борбе за“ људска права“ је НАТО држава на Косову и Метохији, а власници највећих богастава су постали они који су командовали том злочиначком акцијом. Коначно, ни једно бомбардовање, па макар имало шифровани назив „Милосрдни анђео“ не може бити хуманитарно, а ово је било посебно злочиначко зато што су коришћени осиромашени уранијум и плутонијум 239, чије је полувријеме расапада преко 4 милијарде година.

Последице бомбардовања, које је трајало 78 дана, биле су страшне: 1500-2000 цивилних жртава, 79 жртава НАТО бомби била су дјеца, погинула су 1002 војника, а 6000 људи је рањено.А како и не би биле, ако се зна да је испаљено 50 000 пројектила, ако је било 58.574 налета НАТО авиона, бачено 25 000 тона експлозива, срушено 60 мостова, уништено 300 фабрика, оштећено 190 школа, 20 болница, уништен 561 објекат Војске Југославије, а укупна штета износила преко 30 милијарди долара.

Али оно што је најгоре, у Србији и Црној Гори свакодневно оболијевају, и од малигних болести, изазваних НАТО бомбардовањем, умиру дјеца, жене и мушкарци.Проф др Сободан Чикарић, проф др Радомир Ковачевић, проф. др Дана Грујичић, генерал Слободан Петковић, др Мирјана Анђелковић Лукић написали су на хиљаде страница о несагледивим последицама НАТО убијања народа.Навели су колико се сваке године повећава број обољелих и умрлих од разних врста рака.Србија је на првом мјесту у свијету по стопи раста ових болести.

Нажалост, црногорска власт се, кад је у питању НАТО, понаша по синдрому наклане овце која трчи за вуком.А „наклана“ је јер осјећа да је губитак власти близу, па не пита за цијену да свој опстанак продужи. Зато и не помишљају да питају народ на референдуму о приступању тој злочиначкој организацији.Они не виде да је праузрок данашњој мигрантској кризи и терористичким нападима по Мадриду, Паризу и Лондону посијан прије 18 година бомбардовањем Савезне Републике Југославије, ни мање ни више него осиромашеним уранијумом.

Но, свако вријеме има своје трагичаре који служе за бруку, и хероје „ за пјесму створене“. Тако је битка на Кошарама, у току НАТО бомбардовања, постала косовски Термопил

изњедрила јунаке, који могу стати у ред са хајдук Вељком Петровићем и војводом Синђелићем.Ми Пљевљаци можемо бити поносни што је међу њима и млади потпоручник Предраг Леовац.“Виле ће се грабит у вјекове, да им вијенце достојне саплету.“

Слобода за Михаила Чађеновића.