Просту чињеницу да заједно са Савјетом током 2016. и 2017. године није успио да обезбиједи ни минимална средства за преживљавање Радио телевизије Пљевља, доводећи овај медиј на руб пропасти, директор Дејан Миличић објашњава користећи политичко-правне марифетлуке.

Финансијски злочин, по овом финансијском експерту, учињен је 2010. године у вријеме владавине Филипа Вуковића, када је Скупштина општине Пљевља у којој је већину имала опозиција, својом одлуком омогућила да запослени у Радио телевизији Пљевља приме зарађене плате. Наравно, кредитним задужењем, јер друге могућности није било, а кредит је по основу свог бахато и непотребно направљеног дуга према Телевизији у 2009. и 2010. години, у обавези да врати општина Пљевља.

То је по Миличићу финансијски злочин, а није чињеница да његове колеге, и поред његовог наводног преданог рада на грађењу благостања, нијесу примиле шест зарађених плата?

Претпостављамо у ком грму лежи зец. Ако је тачно, као што се прича, да је Миличић од средстава предвиђених буџетом Општине за редовно финансирање Радио телевизије Пљевља враћао управо овај кредит, који није требао да враћа, онда је то посао за друге органе.

Умјесто тужакања опозиције и махања независном медијском позицијом под којом подразумијева себе и Савјет, предлажемо му да, заједно са Савјетом, ОЕБС-у и Европској институцијама поднесе финансијски извјештај за 2016. годину, јер то није учинио грађанима Пљеваља у законском року, због чега би морао бити смијењен. Можда му могу помоћи новозапослени стручњаци, чијим је зарадама скромни буџет Радио телевизије Пљевља оптеретио за још неколико десетина хиљада евра.

Знају запослени у Радио телевизији Пљевља да наша брига за положај у ком су се нашли није резултат наше жеље да их политички понизимо и злоупотријебимо, већ да помогнемо извлачење испод политичког менторства у које их је гурнуло садашње руководство Телевизије и локална власт, менторства које покушавају да претворе у ропство.

Информативна служба СНП Пљевља