Посјета предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића Пљевљима 23. септембра ове године и званично је потврдила наша предвиђања да од еколошке таксе, која по закону припада локалној управи а плаћа је загађивач, нема ништа. Законодавац је између локалне управе, као доносиоца одлуке, и загађивача испрјечио Владу Црне Горе, која даје сагласност на такву одлуку. Оваква законска рјешења заправо дефинишу однос централне власти према Пљевљима.

Но, да од јадиковања нема ништа потврђује нам вишедеценијска пракса неуспјешног јадиковања. Експлоатација овог простора – угаљ, струја, дрво, оловно-цинковна руда па све до камена, је никад израженија у последњих 60 година, да се и не говори о разним финансијским наметима, порезима, акцизама и сличним дажбинама које завршавају у државном буџету.

• једно смо, међутим, потпуно сигурни. Да смо у Пљевљима смогли снаге да проговоримо локалпатриотски, попут одборника у СО Бар и вјероватно одборника у СО Тиват, и да смо консензусом донијели одлуку о еколошкој такси коју је предложио одборнички клуб СНП-а у СО Пљевља, ситуација би била битно другачија. Уз помоћ невладиног сектора и медија били би у позицији да са стањем животне средине у Пљевљима упознамо и еколошке покрете и политичке партије зелених широм Европске уније, те да медијски снажно дјелујемо, потпуно поткријепљени одговарајућим подацима из еколошке сфере, те укажемо на тешке последице еколошке ситуације у Пљевљима.

• таквим околностима Влада ЦГ би сигурно имала другачији однос и према питању локалних еколошких накнада у Пљевљима.

Непобитна чињеница да у демократски уређеним друштвима загађивач плаћа штете које проузрокује животној средини подразумијевала је да се и предметним законом или подзаконским актом пропише и колико и за која прекорачења загађења се плаћа еколошка такса коју убира локална управа. Тиме би се бирократска препрека у доношењу

овакве одлуке избјегла. Очигледно је да су Законом прописана рјешења у којима тога нема, као ни у подзаконским актима, послужили као основа за недемократско политичко дјеловање и јасно указала на неискрене намјере законодавца, који је хтио да задовољи само форму али не и суштину – заштиту локалне средине од загађивања.

Такво чињење у законодавној сфери управо је необорив доказ експлоатације одређеног простора.

Локална управа у Пљевљима је наступила са нацртом одлуке који у пракси еколошке заштите не пије воду. Проценат на укупан приход за обрачун еко таксе коју плаћа загађивач је дестимулативан са више аспеката, а посебно са аспекта загађивача, јер истог не подстиче на инвестициона улагања којима штити животну средину и смањује загађење.

Позивамо све парламентарне и непарламентарне станке, локалну управу и самоуправу, да концепт нацрта одлуке провјеримо кроз јавну расправу, дођемо до јединственог предлога и у локалном парламенту исти размотримо и консензусом усвојимо. После тога чина могуће је политички, медијски и пропагандно жестоко дјеловати. Тада ћемо видјети понашање Владе ЦГ и стрпљиво сачекати промјену власти за коју очекујемо да ће бити демократска.

Предсједник Општинског одбора СНП Пљевља

Радоман Гогић