Profesor književnosti Ruždija Krupa, rodom iz Pljevalja, svoje penzionerske dane provodi u Priboju, najčešće u društvu unuke i starih prijatelja. Iako je godinama pisao ozbiljnu poeziju i za nju često bivao nagrađivan (nagrade „Blažo Šćepanović“, „Limskih večeri poezije“ i dr.), na ovim prostorima ostaće zapamćen kao autor odličnih tekstova za narodnu muziku.

Njegove stihove često su poistovećivali sa izvornim pesmama i to je, svakako, najlepši kompliment koji stvaralac ove vrste muzike može da dobije. „Svi pljevaljski tamburaši“, „Mostovi na Morači“, „Jedna reka u mom kraju“, „Ko se jednom napije vode sa Baš čaršije“… samo su neke od najpoznatijih Krupinih pesama koje su ostale u narodu.

Krupa podseća da su se u ovom kraju ukrštale razne kulture i civilizacije i da su tu nastale neke od prekrasnih izvornih pesama, kao što su „Pomrčina, cijela varoš spava“, „Kafu mi draga ispeci“, „Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Trepetljika trepetala“ i mnoge druge.

U prvim mladićkim godinama počinje da piše ozbiljnu poeziju, radi na poslovima kulture u Priboju i rukovodi Kulturno-prosvetnom zajednicom. Jednom prilikom, negde šezdesetih godina, dobija poziv od čelnika opštine da povodom Dana FAP-a napiše pesmu o Priboju, ali pesmu za pevanje.

■ Pesma je počinjala — „Lim se Drini javlja izdaleka…“, pevana je pred 5—6 hiljada FAP-ovih radnika i dobila je više aplauza nego Čkalja, Safet Isović, Lepa Lukić koji su tada nastupali. Zato smo slavili ja i moj pesnički sabrat Rasim Ćelahmetović u restoranu FAP-a, kada nam je prišao jedan gospodin i pitao da li je slobodno da sedne. Čovek je rekao da je Nedeljko Bilkić i da bi hteo da mu napišem neku pesmu za pevanje. Tako je nastala autobiografska pesma o mojoj prvoj ljubavi u Pljevljima, skoro dečačkoj: „Ja mlad pijem noći, noći piju mene“, sa refrenom „Idite, idite, hoću da sam sam, ja sam bez nje isto ko bez sunca dan“.

Po mišljenju nekih etnomuzikologa, bila je to i prekretnica na estradi jer su njome do tada preovladavale pastoralne teme, gde se pevalo o stadima, čobanima, ogradicama od mladog cerića, a Krupina pesma predstavljala je dolazak na gradske, varoške teme.

Sedamdesetih godina, nakon početka sa Nedeljkom Bilkićem, Ruždija Krupa sarađuje s svim vodećim domaćim kompozitorima i pevačima. Ostaće zabeleženo da su muziku na njegove stihove pisali i čuveni Miodrag Krnjevac, Radojka Živković, Dragan Aleksandrić… Posebno je tih godina plodonosna bila saradnja sa Novicom Negovanovićem, kada i nastaju hitovi „Jedna reka u mom kraju“, „Prođe leto trideseto“, „Ko se jedno napije vode sa Baš čaršije“…

Humor je veoma blizak Ruždiji Krupi.

■ To se osetilo kasnije i u stihovima koje sam pisao. „Mali mrav“ je nastao upravo iz potrebe da se razbije ta tamna strana novokomponovane pesme. Bio je dočekan kao dosta smela erotska pesma, sa različitim komentarima, koji su od nekih moralnih puritanaca i lažnih čistunaca nazvani „literarnom pornografijom“. Međutim, opovrgao ih je niko drugi do Duško Radović. On je prokomentarisao da je to pesma sa retkim i do tada nenapisanim motivom fine erotike i senzualnosti, što je bilo dovoljno da uđe u program radio i tv-stanica — naglašava Ruždija Krupa.

■ Ne samo pomenute, već i mnoge druge nove narodne pesme, održavaju senzibilitet ogromnog dela našeg stanovništva i veliki broj ljudi u njima traži i nalazi lepu emotivnu stranu. Zato za mene i nema toliko bitne razlike između izvorne i dobro novokomponovane pesme — kaže Krupa.

TAMBURA IZ VOJVODINE Pesma „Svi pljevaljski tamburaši“ zasigurno je jedna od najslušanijih i najizvođenijih Krupinih pesama, njegova svojevrsna „lična karta“. Otkud tamburaši u Pljevljima? Posle aneksije BiH, Pljevlja su pripala Austrougarskoj, tačnije pola grada. U toj vojsci služili su i naši iz Vojvodine, koji su tu doneli taj instrument. Zanimljivo je da su se tada nadmetali pevači iz turskog garnizona sa onima iz austrougarskog, orijentalno protiv srednjovekovnog, i sve to u Pljevljima, početkom ovog veka.
■ Kad čovek uđe u zrele godine, neki glas ga poziva, kao da mu kaže, okreni se i pogledaj pređeni put. I meni se to dešava dok otvaram kapiju sedme decenije. Žao bi mi bilo da ne napišem još neku zavičajnu pesmu i uspeo sam da saberem neke uspomene, da saberem neke autentične likove i sve je to smešteno u desetak pesama koje čekaju svog kompozitora. Imam ideju da taj materijal ponudim „Pljevaljskim tamburašima“, odnosno KUD-u „Volođa“, jer su to veliki majstori — priča Ruždija Krupa.

Zvonko Prijović