353. dan rata: Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da pregovori sa Rusijom sada ne dolaze u obzir. Poljski predsednik za BBC kaže da je odluka o slanju borbenih aviona Kijevu vrlo ozbiljna stvar.

Dok vlasti u Kijevu pokušavaju da privole zapadne saveznike da posle tenkova, obezbede i borbene avione, nastavljeni su sukobi ukrajinske i ruske vojske, posebno na istoku Ukrajine.

Dan posle ruskih raketnih napada na više ukrajinskih gradova, ruske vlasti pograničnog Belgoroda tvrde da su Ukrajinci ponovo gađali tu oblast i da je troje ljudi ranjeno.

Zvaničnici te oblasti stalno izveštavaju o ukrajinskim napadima, ali Kijev je do sada odbacivao takve optužbe.

Andžej Duda, predsednik Poljske, doveo je u sumnju slanje borbenih aviona Ukrajini, rekavši za BBC: „To nije laka odluka“.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak izjavio je da pregovori sa Rusijom sada ne dolaze u obzir.

„Moskva odbija da se povuče sa okupiranih ukrajinskih teritorija i prizna zločine.

„Pregovori ne dolaze u obzir, samo pobeda jer inače rat u Evropi neće stati i Rusija će kriminalno dominirati svetom“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Neki od projektila koje su Rusi koristili u napadu u petak, 10. februara prošli su kroz vazdušne prostore Moldavije i Rumunije, koja je članica NATO alijanse, tvrdi Valerij Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Vedant Patel, zamenik portparola Stejt departmenta prokomentarisao je medijske izveštaje o mogućem odgovoru NATO-a ukoliko se utvrdi da su rakete koje je Rusija ispalila na Ukrajinu ušle u vazdušni prostor Rumunije.

„Ništa ukazuje na direktne vojne pretnje Rusije protiv Moldavije ili Rumunije.

„U bliskom smo kontaktu sa našim moldavskim partnerima i rumunskim saveznicima“, dodao je Patel.

Ministarstvo odbrane Rumunije je u toku dana saopštilo da je ruska raketa preletela 35 kilometara od granice zemlje bez narušavanja njenog vazdušnog prostora.

Poljska okleva u vezi sa donošenjem odluke o slanju borbenih aviona Kijevu

„To je vrlo ozbiljno pitanje i nimalo laka odluka“, rekao je Andžej Duda, predsednik Poljske u razgovoru za BBC, o eventualnom slanju aviona tipa F-16.

Posle borbenih tenkova, koje su zapadni saveznici obećali Kijevu u narednim mesecima, sada Ukrajina želi i borbene avione, kako bi, tvrdi, ne samo odbila rusku agresiju, već i povratila sve zauzete teritorije.

„Dajte nam krila za slobodu“, poetski se izrazio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prošle nedelje tokom poseta evropskim prestonicama.

Ipak, iako je Poljska jedna od zemalja koja najglasnije podržava Ukrajinu i obavezala se da pošalje više oružja, za borbene avione je stvar drugačija.

Duda kaže da bi slanje aviona F-16 predstavljalo „ozbiljan problem“ jer, sa manje od 50 aviona u poljskom vazduhoplovstvu, „nemamo dovoljno… i trebalo bi nam mnogo više njih“.

Naglasio je i da borbenim avionima, poput F-16, treba „veoma ozbiljno održavanje“ tako da „nije dovoljno samo poslati nekoliko aviona“.

Više o želji Ukrajine za borbenim avionima pročitajte ovde.

Ruske rakete zašle u vazdušni prostor članica NATO-a, kažu iz Kijeva

Ruski projektili Kalibr ispaljeni na ukrajinskoj teritoriji prošle su kroz vazdušni prostor Rumunije, članice NATO alijanse, kao i Moldavije, tvrdi Valeri Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Rakete su ispaljene sa broda u Crnom moru, kaže.

„Danas u 10.18 dve ruske Kalibar rakete prešle su granicu Ukrajine i Moldavije.

„Otprilike oko 10.33, one su prešle i granicu sa Rumunijom. Posle toga, ponovo su se vratile u vazdušni prostor Ukrajine na tromeđi između ovih zemalja“, saopštio je Zalužni putem platforme Telegram.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je u „masovnom“ napadu u petak ispaljena 71 raketa, od kojih je oborila 61.

Zelenski je rekao da projektili predstavljaju „kolektivnu bezbednost“

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, za BBC je rekao da je to pitanje za Ministarstvo odbrane koje tek treba o tome da se izjasni.

Ministarstvo odbrane Rumunije je saopštilo da je ruska raketa preletela 35 km od granice zemlje bez narušavanja vazdušnog prostora Rumunije.

Iz Ministarstva odbrane Moldavije su potvrdili da je projektil koji se kretao u pravcu Ukrajine prešao delom njihove teritorije.

Posle incidenta, ruski ambasador u Kišinjevu Oleg Vasnjecov je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije „da ukaže ruskoj strani na neprihvatljivo kršenje našeg vazdušnog prostora“, navodi se u saopštenju moldavskog ministarstva spoljnih poslova.

Žestoke borbe u Bahmutu, Rusi krenuli u ofanzivu u Lugansku

Dok Kijev čeka obećane zapadne tenkove novije generacije, ruske snage napreduju u Bahmutu, strateški važnom gradu u Donbasu, čije bi zauzimanje moglo da im otvori put ka kontroli čitavog regiona.

Ukrajinski oficiri na terenu kažu da su Rusi zauzeli trećinu Donbasa.

U isto vreme, ruske snage su krenule u veliku ofanzivu u regionu Luganska.

Upravo je šef oblasne administracije Luganska Sergej Gajdaj pre nekoliko dana rekao da ruske snage nastavljaju da prebacuju rezerve u oblast Luganska,

Gajdaj kaže da ruska komanda šalje „desetine hiljada vojnika u istočnu Ukrajinu“.

Prema proceni američkih vojnih analitičara iz Instituta za proučavanje rata, ruske snage su započele ofanzivu na granici Luganske i Harkovske oblasti, na jugu zemlje, gde su, dodaju, Rusi izgubili teritoriju prošle jeseni.

Iako u ofanzivi učestvuju kombinovane motorizovane i vazdušno-desantne jedinice, ruska grupacija u tom sektoru još nije dostigla maksimalni mogući tempo i nije iskoristila sve rezerve, navodi se u izveštaju američkog Insituta.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je nedavno da je sedam ukrajinskih gradova „oslobođeno“ poslednjih nedelja i da operacije napreduju „sa uspehom“ u još dva, Bahmutu i ​​Vuledaru.

Ruske snage, predvođene plaćenicima iz Vagnera, mesecima pokušavaju da zauzmu Bahmut, grad u kojem je pre rata živelo oko 70.000 ljudi.

Komandant ukrajinskih jedinica Denis Jaroslavski kaže da je sada u Bahmutu samo 2.000 civila i da su ruske snage zauzele delove istočnog i severnog dela grada i nastavljaju da napreduju.

Poljska i dalje uvozi rusku naftu

Uprkos stalnim pozivima Varšavi da prestane sa korišćenjem ruskih energenata i da poveća ekonomski pritisak na Moskvu, izgleda da Poljska i dalje uvozi oko deset odsto ruske nafte.

Prošle godine, ova država je objavila radikalan plan po kom je do kraja 2022. trebalo u potpunosti da prestane sa uvozom ruske nafte.

Međutim, Maciej Malecki, zamenik ministra za nekretnine rekao je u Sejmu da je ugovor između poljske državne kompanije i ruske naftne kompanije Tatneft i dalje na snazi, prenosi agencija Frans pres.

Ugovor traje do 2024. i zadovoljava sve potrebe poljske kompanije Orlen.

To znači da Poljska i dalje kupuje oko 200 hiljada tone ulja svakog meseca iz Moskve, navodi se u agencijskom izveštaju.

Malecki je naglasio i da Orlen, državna kompanija ostaje „čvrstog stava da će prestati da kupuje rusku naftu čim Evropska unija stavi potpuni embargo na ovaj energent.“

Ukoliko prekine ugovor pre roka, Poljska bi morala da plaća kompenzaciju.

U poslednjih nekoliko godina država je uspela da diverzifikuje izvore snabdevanja naftom i gasom.

Ugovor sa Tatneftom jedini je energetski ugovor koji ima sa Rusijom.