Rusija je svega nekoliko dana prije isteka roka 4. maja izmirila obaveze po dospelim obveznicama, tvrde iz američke banke “Dži Pi Morgan Čejs“. Nezvanično, to su uradili koristeći dolarske rezerve. Tako je Moskva u poslednjem trenutku izbegla bankrot – istina metodološki. Rusija je tvrdila da želi da vrati dug, ali da joj je zamrznuto 300 milijardi dolara, a poverioci su odbijali plaćanje u rubljama. I dok je Zapad to predstavljao kao kolaps ruske privrede, iz Moskve stiže poruka da bi bankrot Rusije mogao da izazove hiperinflaciju i bankrot Evrope.

Procjene su da Rusija dnevno prihoduje oko 1,4 milijarde dolara po osnovu izvoza nafte i gasa – i to neće stati. Rusiji taj izvoz treba, a svijetu trebaju ruske sirovine.

Od petrol-dolara, međutim, niko nema koristi, jer je zbog sankcija jako smanjen uvoz u Rusiju.

Srpski izvoz u Rusku Federaciju je između šest i sedam odsto ukupnog izvoza. Toliki je, otprilike, i obim ruskih investicija u Srbiju.

Dr Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta objašnjava da taj kanal nije zanemarljiv, te da će se on osjetiti, ali da je mnogo značajnije, kako kaže, šta će se dogoditi sa evropskim privredama u kontekstu najnovijih dešavanja.

„Shodno tome, doći će do usporavanja evropskih privreda, a u nekom scenariju i do recesije. To će se izvesno znatno osetiti“, ukazuje Ranđelović.

Inflacija i prognoze

Prognoza da će sredinom godine doći do zaravnjenja inflacije da bi se do kraja godine smanjila, sada je pala u vodu i svi su saglasni da će se kretati oko sedam odsto.

„Šta je dalje neki dijapazon reagovanja monetarnih vlasti centralnih banaka, pa da povlače polako novac iz opticaja čineći novac skupljim. Videćemo i veće kamatne stope. Ne očekujem ni u Evropi, ni Srbiji ogroman rast“, kaže Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora „Erste“ banke.

Ruski kreditni rejting snižen

Bez obzira na oznaku koju koriste kreditne agencije, ruski kreditni rejting je snižen i ona je sada u društvu Konga, Etiopije i drugih visoko rizičnih zemalja.

Rusija odaje utisak da joj do toga nije stalo, ali će to svakako uticati na ponašanje investitora na globalnom nivou.

„Ako usmerimo pažnju na našu zemlju, ne očekujem po određenim vrstama tokova kapitala, prvenstveno mislim na strane direktne investicije, jer one nisu tako plašljive prema ovakvim rizicima. Planirana ulaganja će se u tom smislu i ostvariti, realizovati sa dinamikom za ovu i neke naredne godine“, kaže prof. dr Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Smatra i da će cijena duga skočiti.

Šteta će tek da se računa uključujući i ukoliko dođe do nove podjele svjetske ekonomije. Izgradnja novih nabavnih i proizvodnih lanaca biće bolan i skup proces, a najveću cijenu platiće najsiromašnije zemlje.