Naredne godine navršiće se 100 godina od kada se prvi put u gradu na Breznici čuo sudijski zvižduk i zakotrljala lopta na travnatom tepihu. Mijenjalo se ime kluba tokom tog perioda više puta, dešavalo se da klub ostane i na cjedilu, ali nikada veće tišine nije bilo kao sada. Kada je pod imenom Breznik klub napustio Prvu ligu Crne Gore, jer nije moga da izdrži namete tadašnjeg Saveza i od 1954. do 1956 godine, u Pljevljima nije bilo takmičarskih utakmica, ali je stadion je bio pun onih koji su igrali fudbal i dizali klub iz pepela. Sada niti je stadion ljeti pun sportista, niti ko zna kako i na koji način može da pomogne klubu koji su počeli da napuštaju oni koji su ponikli i napravili prve korake u Rudaru. Kada ode kapiten Milija Golubović i talenat koji je mogao i trebao da ima mnogo lakši fudbalski put do Evrope Miloš Zečević, ostaje gorak ukus. Pored njih otišao je i Radomir Đalović, čovjek koji je održao klub u ligi. Otišli su i Afrikanci Sopo i Kođo, naravno pobjegli su od nemaštine.

Priča se da će klub ponovo na opštinsku kasu, ali kako i sa kojim igračkim kadrom, kada će početi pripreme i da li će Nenad Vukčević nastaviti da vodi klub, koji trenutno nema upravu. Svako ima svoju verziju, ali niko neće da pomene onu koja je istinita i koja govori o društvenoj neodgovornosti energetskog sektora u Pljevljima. Prema našim saznanjima bivši finansijer kluba ponudio je da njegova kompanija bude jedan od sponzora Rudara tako što će uplatiti 100.000 eura, ali da njegov udio bude trećina budžeta kluba, dok bi ostalo trebalo da obezbijede energetski sektor ili neke druge kopmanije.

Rudnik uglja je do prije dvije decenije finanisrao skoro kompletan sport u gradu, a tada su bila čak četiri savezna ligaša, ali privatizacija i spajanje sa EPCG smanjili su manevar za finansiranje. Prašina se digla kada se Duško Šarić povukao iz kluba, ali reakcija je izostala i pokazalo se da malo koga interesuje sport u gradu iz koga se izvlače dnevni milionski profiti.