Rio Tinto: Ako se projekat „Jadar“ realizuje bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina

    4 meseca pre 382 pregleda Izvor: Glas Amerike

Bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina ukoliko se projekat „Jadar“ realizuje, ali prije nego što otvorimo rudnik, moramo dokazati Vladi i građanima Srbije da to možemo učiniti bezbjedno“, kazali su za Glas Amerike u kompaniji Rio Tinto.

Dodali su da su poziv za učešće na javnoj raspravi prošle subote u Ljuboviji dobili iz kabineta predsjednika Srbije i stava su da je diskusija predstavljala „korak u dobrom smjeru“, kao i da je potrebno nastaviti komunikaciju „u tom pravcu“.

Projekat Jadar; Foto: Rio Tinto Srbija – Printscreen

Posle javne rasprave koja je prošle subote održana u mjestu Ljubovija u Zapadnoj Srbiji, a na kojoj su, pored predstavnika kompanije Rio Tinto učestvovali i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i nekoliko ministara iz Vlade, redakcija Glasa Amerike poslala je pitanja toj kompaniji, između ostalog o utiscima sa tog događaja, saradnjom sa Vladom Srbije, odnosu prema najglasnijim kritičarima projekta „Jadar“, ali i o planovima za budućnost.

Iz Rio Tinta su naveli da su se tokom javne rasprave u Ljuboviji čuli različiti stavovi o projektu, ali i da je kvalitet komunikacije bio na izuzetno visokom nivou.

„Razumemo zabrinutost građana koji su pod uticajem velike količine dezinformacija o projektu i zato cijenimo svaku priliku da sa njima otvoreno razgovaramo o svim pitanjima koja ih brinu“, kazali su u toj kompaniji.

Istakli su da je u poslednjih nekoliko mjeseci kompanija Rio Tinto organizovala „više od 150 ovakvih događaja i razgovarala sa preko 4,000 građana u Loznici i okolnim mjestima.“

„Imajući u vidu količinu i intenzitet lažnih vijesti o projektu koji se plasiraju putem medija o Projektu ‘Jadar’, smatramo da je neophodno da direktna komunikacija sa građanima u narednom periodu bude dodatno intenzivirana“, dodali su.

Iz kompanije Rio Tinto su naveli i da njihovi najviši predstavnici kontinuirano borave u Srbiji i u direktnoj su komunikaciji ne samo sa predstavnicima nadležnih institucija, već i sa brojnim predstavnicima lokalne zajednice.

„Razlika je jedino u tome što je poslednji susret izvršnog direktora Jakoba Stausholma bio pred kamerama“, dodali su.

Naveli su da je njegov dolazak konkretno „pokazatelj posvećenosti koju kao kompanija imaju prema Srbiji i projektu „Jadar“ i da se njegova lična odgovornost u tom projektu – „podrazumijeva“.

„Što se tiče njegove lične angažovanosti u nadzoru projektu kako bi on bio realizovan u skladu sa najvišim standardima, ona se podrazumeva budući i da poslovna uspješnost Projekta ‘Jadar’ direktno zavisi od primjene najviših standarda zaštite životne sredine“, istakli su.

Kako tvrde u kompaniji, kontinuirano su pozivali na dijalog sve zainteresovane strane, uključujući i najoštrije kritičare Projekta „Jadar“, ali da su u najvećem broju slučajeva dobijali negativne odgovore i potpunu nespremnost za dijalog sa njihove strane.

Marijana Petković: Nismo u komunikaciji sa RT od proljeća 2021.

Jedna od aktivista koji se protive izgradnji rudnika litijuma, Marijana Petković iz Saveza ekoloških organizacija Srbije rekla je za Glas Amerike da je istina da ih je Rio Tinto kontaktirao, ali da su aktivisti prekinuli svaku komunikaciju sa njima nakon par kolektivnih sastanaka na kojima je Rio Tinto, kako je navela – pokušao da ih izmanipuliše.

„Nakon par kolektivnih sastanaka na kojima su pokušali da nas izmanipulišu i prikažu da vode dijalog sa nama, a istovremeno su ispravljali greške na terenu za koje smo znali i predočili im, prekinuli smo svaku komunikaciju sa njima i nismo se sretali od proljeća 2021. Onda su pokušavali da se s nama vide u četiri oka, nasamo i pojedinačno, što smo naravno odbili“, rekla je ona.

„Sa naše strane ostajemo posvećeni dijalogu sa svim zainteresovanim stranama jer smatramo da je ključno da se dijalog vodi na osnovu naučno utemeljenih činjenica. Predstavnici kompanije učestvovali su u svim formatima dijaloga na koje je pozivana bez obzira na to ko su bili organizatori, uključujući i debate organizovane od strane različitih medija, što direktno ilustruje našu posvećenost transperentnom dijalogu koji je u najboljem interesu svih građana“, poručuju iz Rio Tinta i dodaju da smatraju da je neophodno da stručni dijalog o Projektu „Jadar“ na osnovu naučno utemeljenih činjenica bude intenziviran u narednom periodu.

Kažu da je kompanija Rio Tinto „posvećena projektu Jadar“ i da je za svih 20 godina koliko posluju u Srbiji komunikacija sa vim vladama i nadležnim državnim institucijama uvijek bila korektna.

„Takođe, ukoliko se projekat realizuje, bićemo tu još najmanje 40 godina. Za kompleksne projekte kakav je Projekat „Jadar“ neophodno je da postoji kontinuirana komunikacija sa najvišim predstavnicima vlasti i pre svega nadležnim državnim institucijama“, ističu.

Govoreći o nastavku projekta, iz Rio Tinta kažu da je sa ponovnim uspostavljanjem Prostornog plana posebne namjene Projekat „Jadar“ prešao u novu fazu, ali da bi realizacija Projekta potencijalno mogla da počne potrebno sprovesti „još niz koraka“.

„To uključuje nastavak razvoja projekta sa pravnog aspekta, ažuriranje procena uticaja na životnu sredinu, javne konsultacije i dobijanje potrebnih dozvola i odobrenja“, kažu iz Rio Tinta..

Ističu da „naučna istraživanja, sprovedena od strane međunarodnih i domaćih stručnjaka u radnim nacrtima tri Studije o procjeni uticaja na životnu sredinu, pokazuju da Projekat Jadar može biti razvijen bezbjedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.“

„U skladu sa redovnim zakonskim postupkom, potrebno je da se finalne, ažurirane verzije tri studije predaju nadležnom ministarstvu. Prije toga, državni organi trebalo bi da utvrde obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 mjeseci da svaku studiju ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumijeva javni uvid. Završetak i odobravanje konačnih studija nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta“, navode i zaključuju da prije nego što otvori rudnik, kompanija Rio Tinto mora „dokazati Vladi i građanima Srbije da to može učiniti bezbjedno.“

Novi talas protesta protiv planova za rudarenje litijuma u Srbiji počeo je 28. juna u Loznici, gradu na zapadu zemlje, u čijoj blizini međunarodni rudarski gigant Rio Tinto planira otvaranje rudnika.

Od tada su u pedesetak gradova Srbije održani protesti građana koji se protive eksploataciji litijuma i bora zbog, kako ističu ekološke organizacije, velikog rizika po životnu sredinu.

Vlada Srbije je tokom poslednjih mjeseci odlučila da nastavi sa projektom izgradnje rudnika Rio Tinta i „vrati ga u život“, iako je prije dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, bio stopiran.

Dio stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji godinama tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu.

Ekološki aktivisti takođe podsjećaju da se kompanija „Rio Tinto“ tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbjedan.

Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbježno dolazi do ekoloških posledica, prije svega do zagađenja riječnog sliva i zemljišta.

Ta britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat Jadar može bezbjedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.

U dolini rijeke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.

Prema poslednjim najavama vlasti u Srbiji, taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Srbija je 19. jula sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama koji predviđa cio proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini rijeke Jadar, do proizvodnje baterija za električna vozila.