Turističke zemlje će se suočiti sa gubitkom čitave jedne sezone, ako epidemija potraje, kao stoje vjerovatno. Uopšteno, kako je udio usluga u ukupnoj privredi veliki, gubici će biti veliki. Potom, mnoge zemlje su neto uvoznici hrane, tako da valja očekivati nestašice. Tu je i povratak ljudi koji rade privremeno ili na crno u inostranstvu. Konačno, ograničene su mogućnosti monetarne i fiskalne intervencije, kaže u razgovoru za Pobjedu poznati evropski ekonomski stručnjak i profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov. Ipak, ističe, svijet ima šansu da iz ove krize izađe ujedinjeniji.

Kako će totalna blokada koju je izazvala epidemija korona virusa uticati na evropsku ekonomiju, možemo li reći da će usporiti rast ili će izazvati recesiju?

GLIGOROV: Sada je samo pitanje koliko će duboka da bude recesija i koliko će dugo trajati. Nada je da će mere izolacije usporiti i okončati epidemiju, pa će se privreda oporaviti. Po prirodi stvari, sa odgovarajućim merama bi trebalo da se svi vrate na posao, da se obnovi uobičajena potrošnja i da se privredna aktivnost u potpunosti oporavi. Rizik je da će se epidemija, pa tako i recesija, odužiti dok se ne nađe efikasna vakcina. To bi moglo da potraje, recimo do godinu i po dana. U tome bi se periodu stvari mogle značajnije promeniti, politički ali i finansijski i u strukturi proizvodnje, tako da bi oporavak mogao da se uspori i oduži. U SAD se predviđa veoma pad poizvodnje od preko 10 posto u drugom kvartalu, što je već depresija. Nema razloga da se misli da će pad biti manji u Italiji, Francuskoj ili Nemačkoj. Tako daje ključno koliko će to trajati.

Region, koji je ekonomski veoma slab, će svakako posebno biti pogođen. Kolika će biti šteta?

GLIGOROV: To je dosta složen problem. Turističke zemlje će se suočiti’sa gubitkom čitave jedne sezone, ako epidemija potraje, kao što je verovatno. Uopšteno, kako je udeo usluga u ukupnoj privredi veliki, gubici će biti veliki. Potom, mnoge zemlje su neto uvoznici hrane, tako da valja očekivati nestašice. Tu je i povratak ljudi koji rade privremeno ili na crno u inostranstvu. Konačno, ograničene su mogućnosti monetarne i fiskalne intervencije. Na pozitivnoj strani je to što bi oporavak mogao da bude relativno potpun. Ako, recimo, turisti dođu sledeće godine. U suprotnom, izazovi bi mogli da budu veliki. Tu valja dodati i političku nestabilnost, jer je region ostao neuređen da se tako izrazim.

Četvrtina crnogorskog BDP-a je turizam. Predsezona je već propala, hoteli su zatvoreni, rezervacije se otkazuju, što može država učiniti da se ublaži ovakvo stanje?

GLIGOROV: Ako je samo izgubljena jedna sezona, što sada izgleda verovatno, tu je reč o finansijskoj pomoći kako preduzećima, tako posebno zaposlenima. Potreban je pristup kreditima i plaćanje naknada zaposlenima. To je kao loša, u ovom slučaju katastrofalna, godina. Duže od toga je teško planirati.

Koliko je ova epidemija već promijenila svjetsku ekonomiju, ali i društvo u cjelini, što će biti pouke iz ove krize?

GLIGOROV: Ako se izbegnu sukobi unutar i između zemalja, moglo bi da dođe do, sa jedne strane, povećane sradanje, do kraja trgovinskog rata recimo, i do promena u socijalnim sistemima kako bi se povećala sigurnost građana. Evropska unijai Evropska centralna banka bi mogli da budu viđeni u boljem svetlu, ako budu na visini zadatka. U SAD bi moglo da dođe do povećane uloge socijalnih i zdravstvenih fondova. U Kini bi trebalo dasepovećapoJitička i svaka druga transparentnost Tako da bi promene mogle da budu dalekosežne. Opet, ako se krene putem kojim su bile pošle Rusija i Saudijska Arabija i uđe se u destruktivne sporove, nacionalizam i neprijateljstva bi svakako mogli da prevladaju. Na još uvek zavađenom Balkanu, nacionalisti bi mogli da budu poraženi pred zajedničkom pretnjom, ako je pameti, ako ne onda još jedna runda balkanizacije.