Mislim da Vlada 19. avgusta ipak neće izgubiti povjerenje. Jedan od najvećih razloga za to je što izvršnu vlast provjerava trenutno najveći gubitnik na političkoj sceni, a to je Demokratska partija socijalista (DPS), sa svojim „kćerka partijama“, koje su godinama bile zajedno u koaliciji, kazao je u razgovoru za „Dan“ poslanik Demokratskog fronta (DF) i Pokreta za promjene (PZP) Vladan Raičević.

Raičević navodi da ovakva vlada, zbog sastava, ali i načina na koji je nastala, odavno nema svoj legitimitet.

– Ona je spremna za rekonstrukciju, odnosno resetovanje legitimne parlamentarne većine koja bi, da je pravde, formirala snažnu političku vladu i nastavila sprovođenje reformi do kraja svog mandata – rekao je naš sagovornik.

Ne nazire se konsenzus vodećih političkih snaga u Crnoj Gori koji bi se pretočio u dvotrećinsku većinu za izbor čelnika tužilaštva i temeljnu promjenu izbornog zakonodavstva. Dvotrećinska većina potrebna je da bi se promijenio Zakon o izboru odbornika i poslanika, ali i da se izaberu vrhovni državni tužilac i dio članova Sudskog savjeta. Sasvim je jasno da je stanje u sudstvu kost u grlu evropskih integracija. Vrlo je moguće da će Ustavni sud početkom septembra ostati bez kvoruma, jer sudija Miodrag Iličković stiče uslove za starosnu penziju. Ukoliko do 13. septembra, kada Iličković navršava 66 godina, ne bude izabran bar jedan sudija, najviša sudska instanca ostaje sa tri sudije i u blokadi, odnosno, sud ne bi mogao da donosi odluke. Raičević ističe da je Crna Gora u ovom trenutku institucionalno nedovršena država, pogotovo kad je sudska grana vlasti u pitanju.

– Iako pod sumnjivim i finalno netransparentnim okolnostima, skupštinski odbor je predložio listu kandidata za Sudski savjet, koji će, nadam se, biti izglasani u parlamentu, kako ne bi dozvolili potpunu blokadu, čak i one institucije koja daje pečat postojanju države – navodi poslanik.

Iako su predstavnici vlasti i opozicije, kako starog tako i novog saziva Skupštine, većinom isticali da su izmjene izbornog zakonodavstva neophodne i nužne, i bespogovorno prihvatili rad u Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu, malo je toga ispunjeno. Izborno zakonodavstvo nije promijenjeno, kao ni krovni Zakon o izboru odbornika i poslanika, za koji je potrebna dvotrećinska većina.

– Konkretniji politički potezi, u trenutku institucionalne krize svake vrste, bez sprovedene izborne reforme, predstavljali bi ponavljanje istog, a to niti građani, niti međunarodni partneri ne žele, pa bi bilo korektno spustiti loptu, trezveno sagledati politički trenutak, zanemariti nebitne uskopartijske interese i krenuti u stabilizaciju i konsolidaciju sistema, koji će Crnu Gori voditi ka društvu razvijenih evropskih zemalja – zaključuje Raičević.