Crnogorska ekonomija bi u ovoj godini, prema procjenama Ministarstva finansija, trebalo da oslabi više od šest odsto, saopštio je resorni ministar Darko Radunović i dodao da će to u krajnjem zavisiti od turističke sezone.

On je u Skupštini, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratskog fronta (DF), Andrije Mandića, kazao da se u ovoj godini očekuje pad ekonomije, koji je neminovan usljed simetričnog šoka na globalnom nivou, pri čemu će sve ekonomije Evropske unije (EU) zabilježiti značajne stope pada.

„Stvaramo pretpostavke za rebalans koji će brzo biti dostavljen parlamentu na odlučivanje. Mi mislimo da će, nakon onih početnih procjena koje su bile do 4,9 odsto, sada po našim projekcijama to biti više od šest odsto“, rekao je Radunović.

On je naveo da postoje razni modeli, ali da će sve to u najvećem procentu zavisiti od sezone i toga kakva će ona biti.

„Sve će zavisiti od toga u kojem obimu će sezona pasti, odnosno da li će to biti pad od 30 odsto ili 40 odsto. To su neki elementi koji će odlučivati“, objasnio je Radunović.

On je kazao da se pad crnogorske ekonomije u prjekcijama raznih finansijskih intitucija kreće od šest do devet odsto i da je najveću projekciju pada BDP-a dao Međunarodni monetarni fond (MMF).

Mandić smatra da će pad biti mnogo veći nego što Ministarstvo prognozira.

„Ja ne mislim da je ovo što ste vi rekli tačno. Ja mislim da će pad biti mnogo veći“, rekao je Mandić.

Njega je zanimalo i da li će se Vlada odlučiti na prodaju Eektroprivrede (EPCG) i još nekoliko atraktivnih preduzeća u vlasništvu države.

Radunović je odgovorio da Vlada ne razmatra prodaju EPCG ili bilo kog drugog preduzeća u državnom vlasništvu.

„Strateška partnerstva, kada to bude procijenjeno potrebnim, sklapaće se u konkretnim i transparentnim postupcima, uvažavajući ovaj strateški pristup“, poručio je Radunović.

Mandić smatra da je „zlatna koka“ EPCG već sada osuđena na prodaju, ali da se to neće govoriti dok se ne završe izbori.

„Tu računate da ćete kroz odnos prema tom preduzeću, u smislu da ćete čuvati sve crnogorske državne resurse, pokušati da pobijedite na izborima“, zaključio je Mandić.

Razgovaraju sa više međunarodnih finansijskih institucija

Ministarstvo finansija trenutno razgovara sa više međunarodnih finansijskih institucija u vezi obezbjeđenja kreditnih sredstava za finansiranje povećane budžetske potrošnje usljed sanacije posljedica pandemije koronavirusa, kao i kreditnih linja za podršku privredi, saopštio je resorni ministar Darko Radunović.

On je u Skupštini, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratskog fronta (DF) Branka Radulovića, kazao da su u toku razgovori između Ministarstva finansija i predstavnika Evropske komisije (EK) u vezi odobrenja mikrofinansijske pomoći susjednim i zemljama iz procesa proširenja, koja bi bila odobrena u formi zajma.

„Konačan iznos i uslovi pod kojima će navedeni zajam biti odobren biće definisani u narednom periodu“, dodao je Radunović.

Radulovića je zanimalo da li je Crna Gora uputila zahtjev EK i finansijskim institucijama za dobijanje povoljnijih bespovratnih finansijskih sredstava.

Radunović je saopštio da je Ministarstvo, pored komunikacije sa EK, pokenulo razgovore sa većim brojem finansijskih međunarodnih institucija, kao što su Svjetska banka (SB) i Međunarodni monetarni fond (MMF), u vezi obezbjeđenja kreditnih sredstava za finansiranje povećane budžetske potrošnje usljed sanacije posljedica pandemije koronavirusa.

„Osim toga, u toku su razgovori i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom (EIB) i Njemačkom razvojnom bankom (KfW) u vezi obezbjeđenja kreditne linije za podršku privredi. Modeli podrške privredi se još razmatraju i vidjećemo u trećem paketu mjera koji model će biti najviše zastupljen“, kazao je Radunović.

Radulovića je zanimalo i da li je Ministarstvo uputilo zahtjev kreditorima i povjeriocima o reprogramu i smanjenju duga.

Radunović je odgovorio da je Ministarstvo u stalnoj komunikaciji sa kreditorima i povjeriocima u vezi novonastale situacije.

„Do sada su sve obaveze uredno servisirane prema svim povjeriocima. Mogućnost reprograma ili odlaganja izmirenja obaveze ostavljaju se kao krajnja opcija, imajući u vidu da država svoje obaveze za sada servisira uredno“, poručio je Radunović.

On je saopštio i da je javni dug prošle godine iznosio 3,79 milijardi eura, što je 77,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Depoziti su na kraju prošle godine iznosili 579,96 miliona eura, pa je shodno tome neto javni dug bio 3,19 milijardi, odnosno 65,04 odsto BDP“, rekao je Radunović odgovarajući na pitanje poslanika DF-a, Milutina Đukanovića.

Radunović je kazao da je prosječna bruto zarada u Crnoj Gori u prva tri mjeseca ove godine, prema podacima Monstata, iznosila 786 eura, što je 2,2 odsto više nego 2018. Najveća prosječna bruto zarada je iznosila 524 eura i bila je veća 2,3 odsto u odnosu na uporedni period prošle godine.

„Najveći prosječni rast zarade u prvom ovogodišnjem kvartalu zabilježen je u sektorima obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite“, naveo je Radunović.

On je dodao da je prosječan broj zaposlenih u prva tri mjeseca ove godine, prema podacima Monstata, iznosio 190,2 hiljade i smanjen je na godišnjem nivou 2,9 odsto.

„Prema podacima Poreske uprave, u januaru je bilo 149,5 hiljada zaposlenih, dok je prosječna bruto plata iznosila 684,33 eura, dok je u februaru bilo 144,65 hiljada zaposlenih sa prosječnom bruto zaradom od 677,63 eura“, rekao je Radunović.

On je naveo da je u martu bilo 133,02 hiljade zaposlenih, čija je prosječna bruto zarada iznosila 674 eura, a u aprilu 116,63 hiljade zaposlenih sa prosječnom bruto platom od 642 eura.

Spoljnotrgovinski deficit u prošloj godini iznosio je 2,1 milijardu eura, odnosno 42,1 odsto BDP, dok je ukupna robna razmjena porasla 2,6 odsto na tri milijarde. Izvoz je u prošloj godini, u odnosu na 2018, porastao 6,7 odsto na 465,5 miliona eura, dok je uvoz iznosio 2,5 milijardi i bio je 1,8 odsto veći.

Radunović je, odgovarajući na pitanja poslanika, saopštio i da su prihodi po osnovu koncesionih naknada u periodu od 2016. do prošle godine iznosili 137,94 miliona eura, dok je 25. maja stanje duga po tom osnovu iznosilo 24,68 miliona eura sa kamatama, odnosno 16,6 miliona bez kamata.

„Po osnovu tog duga su preduzete sve mjere prinudne naplate“, rekao je Radunović.