Пише: Јеромонах др Владимир Палибрк, сабрат манастира Острог

Америчка црква сатане изразила је захвалност организаторима Олимпијаде због церемоније отварања, коју су назвали “Тријумф људске слободе над Богом”. Да подсјетим себе и Вас на сам перформанс отварања игара: сцена приказа тајне вечере гдје на мјесто Христа и Светих Апостола стоје трансродне особе и трансвестити, укратко представници ЛЏБТ-а, а на самом столу човјек офарбан у плаво – симбол паганског бога Диониса. Једном од персонажа за столом види се мушки полни орган, а поред њега недалеко стоји дјечак што је директна алузија на педофилију као пожељни друштвени феномен. Ако је за Христа неприхватљиво то да старији саблажњавају дјецу, то сад за антихришћанску Европу постаје жељена норма и друштвени стандард. Христос је рекао: “А који саблазни једног од ових малих који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску (Мт. 18:6), то би у анти-јеванђељу европских антихриста звучало потпуно изокренуто: Блажени они који саблазне једнога од ових малих који вјерују или не вјерују у Христа. И док на Тајној вечери Апостоли, а са њима и сви хришћани у својим епохама, под видом хљеба и вина примају у себе само пречисто Тијело и саму пречасну Крв оваплоћеног Сина Божијега, и тако себе обесмрћују по нелажној ријечи Христовој: “Који једе Моје тело и пије Моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јн. 6:54)“; то са друге стране, зидари новог антихришћанског свијета предлажу своју, не више „тајну” него вулгарну вечеру, гдје су оргије и баханалије оно што се конзумира. Потпуна полна разузданост, да једемо и пијемо блуд, посебно противприродни блуд, е то нам управо говори ђавоља вечера коју смо видјели на отварању игара. Управо зато на столу је фигура плавог човјека – симбол бога Диониса. Овај стари грчки бог плодности, вегетације, живота, вина и уживања треба сада да замјени Христа, Који са својим аскетским захтјевима и требовањима постаје назадан, ретроградан и као такав не одговара XXI вијеку и његовом духу времена.

Моћници овога свијета, сатанисти, који су замислили да нам преко свог сатанистичког перформанса на откривању једног спортског догађаја, представе шта планирају да ураде са Европом и цијелим свијетом, а то је да све претворе у демонополис, ђавољи град, нас хришћане не могу да препадну. Свједоци смо тога да не само да не могу свијет да претворе у ђавољу територију, већ то нијесу могли да ураде ни са самом Олимпијадом. Појавио се на тој Олимпијади један Божији човјек, и са малим крстићем око врата полупао ту њихову безбожну скаламерију, разбивши је у парампарчад. Новак Ђоковић, да, управо он. Кажу најбољи тенисер у историји. Али то овдје није толико важно, он у недјељу није био тенисер, него апостол, није држао рекет у руке него Крст, није побиједио рекетом својим него Крстом Христовим, јер није се борио против човјека Алкараза, против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6; 12) . Није то била борба за трофеј и златну медаљу, већ борба за људске душе и њихово спасење.

Христофобична Олимпијада са својим паганским духовима и идолима бачена је на кољена од стране малог крстића око врата Новака Ђоковића. Христос је рекао својим ученицима “без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)“, а његов ученик Апостол Павле “све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филипљанима 4:13)”. Ту божанствену моћ имао је уз себе и Новак Ђоковић, и само захваљујући тој моћи могао је да побиједи 16 година млађег противника голијатских димензија. Ако је отварање Олимпијских игара био својеврстан демонизам, бестијално оргијање демона и хула на Христа и Апостоле, онда је овај Нолетов наступ у финалу био егзорцизам пар екселанс, увођење Христа и Божанске силе тамо гдје су мислили да Га више нема, да је протјеран. Захваљујући Новаку ова Олимпијада није постала ђавољи вашар и демонско тркалиште, еманација Божанског из нашег Брата даје овим играма религиозно оправдање. Ако су жреци палог анђела окарактерисали церемонију отварања ОИ као “тријумф човјекове слободе над Богом”, који је ништа друго него тријумф ђавола над човјеком,онда бисмо крај игара у режији Новака Ђоковића назвали “тријумфом Бога над ђаволом и обезбоженим европским човјеком”. Само та побиједа доноси истинску слободу и живот човјеку и друштву у цјелини.

Да ли ће Европа имати мудрости да се врати Ономе Коме је некада припадала, да прими благу вијест од апостола Новака да само са Христом можемо побиједити, само са Њим можемо стићи и утећи и на страшном мјесту постојати, или ће кренути за својим псевдо-апостолима на ђавољу вечеру гдје мислећи да једе и пије, човјек уствари бива поједен и попијен, прогутан од велике змије, јер како каже Апостол Павле “Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. (И Пет. 5, 8)”.

Европо, на теби је избор, или живот са Христом, или смрт са Антихристом. Новак је изабрао ону прву опцију, а и ми заједно са њим.