Baba je vozila, očuvana, urađena generalka, zamijenjene pakne, promijenjeno ulje i stavljene nove ljetnje gume.

Ono, da prodajem svoju diplomu, mogla bih je prodati kao staro – novo babino auto. Nažalost, standard koji nam je postavilo društvo prije nekoliko godina je da si bez diplome ništa. A sa diplomom? Pa sa diplomom si često univerzitetski obrazovano ništa. Ima li neke razlike? Ima, teže mi pada da nekome objašnjavam kako nemam posao jer me onda više žale, eto zalud sam učila.

Nego nisam nešto pretjerano ni naučila. Paradoks, predavao mi je profesor, koji nema zvanje profesora niti fakultetsku diplomu. I tooooo nije sve, ono što će se možda desiti će vas šokirati. Svih ovih godina sam tvrdila da je fakultet koji sam završila eksperimentalnog tipa, a prije nekoliko dana skoro da tim riječima objaviše mediji. Možda će ga ukinuti, možda i neće. Ouuukej, pričaću da sam završila srednju školu. Nje se ne stidim!

Nego, da se držim fakulteta, najgori od postanka pa do kraja sveta. Skoro bez dana prakse, u poslu koji je više zanat nego škola. Dobro su govorili, učimo da plivamo bez vode. Ali o kvalitetu obrazovanja bi trebalo posvetiti jednu knjigu pisanu 1001 noć.

Sad bih da se okrenem onome što mi je moja diploma (koja se dovodi u pitanje koliko i postojanje fakulteta) donijela. Pripravnički? Što bi rekli, faaaala ti brateu. Ajde reko da se prijavim negdje gdje me ne troše za kuvanje kafa, negdje gdje ću ostaviti neki pečat. Negdje gdje ću dokazati svoj talenat. Nekoliko mjeseci kasnije moram da se kladim sa poslodavcem da li se piše dali ili da li, te Podgoričanin ili podgoričanin. U profesiji u kojoj je pravopis jedna od must have stvari. U foto finišu pripravničkog završim čitajući viceve, da se ne bi ponavljali u rubrici “smešna strana sveta”. Dream job, jeli dali?

Radih, ne radih, radih neradih. Dobro. San svakog pripravnika je da ga ostave kad ga misle ostavljati. Ostave oni mene, bez ugovora i neisplaćenu. Ostavim ja njih. Tako mi raskinemo posle godinu dana trule veze koja je bila samo iz moranja. Zamijene mene poslodavci, ili makar probaju, novom, po njih besplatnom radnom snagom. Bravo, super, idemo dalje. Show must go on.

Godinu, dvije, evo da ne računamo plastično koliko aktivno i pasivno tražim novi posao. Preko 100 poslatih mailova. Priznajem, ne znam na koliko oglasa je traženo radno iskustvo. Okleee druže?

Piše: Draženka Laketić

Objavljeno: 25.07.2019.