Ukupni planirani prihodi Eko fonda, za ovu godinu, projektovani su na 477.093 eura, pokazuje Finansijski plan koji je Vlada odobrila na prošloj sjednici.

Većina prihoda Eko fonda biće utrošena na subvencionisanje investicija u opštinske vodovne mreže u iznosu od 100.000 eura i za subvencije u oblasti energetske efikasnosti domaćinstva i malih preduzeća takođe u iznosu od 100.000 eura.

Nova državna institucija, osnovana po direktnom nalogu Brisela još krajem 2018. godine, počela je sa radom punog kapaciteta u martu ove godine, a trenutno je tamo zaposleno 10 službenika.

Finansije ove važne institucije su planirane na osnovu godišnjih eko naknada koje obveznici plaćaju i na osnovu naknada za prenos emisionih kredita.

Plan predviđa da, u prihodima Eko fonda, visina godišnjih naknada za stvaranje opasnog otpada čini najznačajniji dio ukupnih prihoda (54,37 odsto), dok naknada za ispuštanje zagađujućih materija u vazduh čini (43,43 odsto).

Manji dio prihoda prikupiće se od naknade za prenos emisionih kredita (1,54%), i naknade za uvoz supstanci koje uništavaju ozonski omotač (0,66 odsto).

Pretočeno u brojke, od naknada za ispuštanje zagađujućih materija u vazduh, planiran je prihod od 207.188 eura, dok je prihod od naknada za stvaranje opasnog otpada projektovan u iznosu od 259.406 eura.

Pored toga, prihod od naknada za uvoz supstanci koje uništavaju ozonski omotač će oznositi 3.130 eura, dok su naknade prikupljene od emisionih kredita planirane u iznosu od 7.368 eura.

U Planu nije taksativno navedeno koji zagađivač najviše plaća, ali je jasno da se radi o KAP-u, Željezari, termoelektrani…

Finansijskim planom za 2020. godinu projektovane su sve relevantne ekonomske kategorije, odnosno izvršene procjene rashoda na osnovu očekivanog poslovanja i sprovođenja novih aktivnosti u 2020. godini.

Propisi nalažu da Agencija za zaštitu prirode i životne sredine donosi rješenja po osnovu kojih se vrše naplate eko naknada, odnosno prikupljaju sredstva za finansiranje Eko fonda.

Shodno Uredbi o aktivnostima, odnosno djelatnostima koje emituju gasove sa efektom staklene baste za koje se izdaje dozvola za emisiju gasova sa efektom staklene bašte, Eko fond ostvaruje prihode od naknada za prenos emisionih kredita u iznosu od 0,1% minimalne cijene emisionog kredita koja iznosi 24€/tCO2.

Što se tiče rashoda, Eko fond je planirao oko 97.657 eura za bruto zarade i doprinose zaposlenih, a 22.138 eura za bruto naknade predsjednika i članove Odbora direktora.

Procjena rashoda se u planu prikazuje po izdacima koji proizilaze na osnovu godišnje procjene prihoda.

“Ovaj plan treba da obezbijedi finansijsku stabilnost i likvidnost poslovanja Eko fonda u 2020. godini”, konstatuje se u Planu.

Podsjetimo, država je u narednih petnaestak godina najavila velike investicije u ekologiju Crne Gore. Tako će u narednih 15 godina biće uloženo nešto više od milijarde eura, iz različitih izvora finansiranja poput IPA i ostalih EU fondova, državnog i opštinskih budžeta.

Kroz kreditne aranžmane međunarodnih finansijskih institucija, ali i sopstvena sredstva, trenutno se grade kolektorski sistemi i kanalizaciona mreža na čitavoj teritoriji Crne Gore i realizuju višemilionske investicije u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Suština rada Eko fonda sastoji se u maksimi da zagađivač plaća.