Povišeni nivo holesterola i triglicerida su dva važna faktora rizika koja povećavaju šanse za razvoj bolesti srca i krvnih sudova, koje su vodeći su uzrok smrti kod nas i u svetu.

Povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra, razgovarali smo sa kardiologom prim. dr Živanom Dimitrijevićem, kako bismo saznali koji od ovih parametara nosi veći rizik i kako se najbolje boriti protiv njih.

– Holesterol je esencijalan za funkcionisanje organizma. Na primer, ćelijske membrane se sastoje od četiri sloja, a dva od tih slojeva su upravo holesterol, potom učestvuje u sintezi više od polovine hormona. Dakle, ne možemo bez njega – objašnjava dr Dimitrijević.

Prema poslednjim podacima Instituta „Batut“ tokom 2023. godine od bolesti srca i krvnih sudova preminulo je 48.277 osoba, a ova statistika u Srbiji godinama se ne popravlja. Nažalost, više nije retkost da su deo ove alarmantne statistike i mladi ljudi, u najboljim godinama.

 Međutim, problem nastaje kada njegov nivo pređe gornju granicu, koja se razlikuje od laboratorije do laboratorije, ali se obično uzima vrednost između 5,2 i 5,6 milimola po litru.

– Ako je holesterol blago povišen, recimo za jedan milimol, ne bih odmah reagovao, osim ako ne postoje neka dodatna oboljenja. Kod mlađih (zdravih) osoba, čak i vrednosti oko 7 ili 7,2 milimola ne predstavljaju odmah razlog za brigu, osim ako ne dostignu ekstremne nivoe, recimo preko 8 ili 8,5 milimola.

Povišen holesterol taloži se ispod endotela krvnih sudova i potencijalno stvara aterome – masne nslage u vidu kvržica koje sužavaju krvne sudove.

– Ukoliko dođe do suženja krvnih sudova koji opskrbljuju mozak, srce ili bubrege, tu onda mogu da nastanu ozbiljni problemi – upozorava kardiolog.

Manje pominjani trigliceridi

Trigliceridi su, prema rečima našeg sagovornika, čiste masnoće koje, zajedno sa holesterolom, prolaze kroz organizam zahvaljujući lipoproteinima. Oni su ključni za prenos energije do ćelija, ističe kardiolog.

Povišeni trigliceridi se u paketu sa holesterolom talože na zidovima krvnih sudova i doprinose stvaranju ateroma, naročito kod osoba sa dijabetesom kod kojih je generalno poremećen metabolizam, potom kod gurmana i ljubitelja slatkiša.

Trigliceridi se lakše regulišu dijetom i lekovima nego holesterol. Pacijenti često brže reaguju na promenu ishrane – naglašava doktor i otkriva da je prema njegovom mišljenju, ali i dugogodišnjem iskustvu, holesterol ozbiljniji problem.

– Više vremena provodim sa pacijentima razgovarajući o holesterolu, ne zato što je češći, već zato što je komplikovaniji za regulisanje.

Kad telo pruža otpor

Kod povišenih triglicerida mršavljenje donosi značajne rezultate, dok je holesterol mnogo otporniji na promene.

– Kada se smanji telesna težina, trigliceridi često naglo padaju. Recimo, ako neko izgubi desetak kilograma, trigliceridi mogu da padnu sa 5,5 na 2,5 milimola po litru. Nasuprot tome, holesterol je organizmu potrebniji i verovatno u tome leži razlog što se telo teže prilagođava njegovom smanjenju, buni se – ističe dr Dimitrijević.

Nasledni holesterol

Genetika igra ključnu ulogu u kontroli nivoa holesterola, naglašava naš sagovornik.

– Ako roditelji imaju povišen holesterol, gotovo je sigurno da će ga imati i dete. To je jednostavno deo genetike. Jetra proizvodi više holesterola nego što je potrebno organizmu i to je teže kontrolisati ishranom.

Štaviše, dodaje da istraživanja pokazuju da holesterol unet hranom, poput onog iz jaja, ne utiče značajno na nivo holesterola u krvi.

– Najvažnije je koliko vaša jetra proizvodi holesterola, a ne koliko ga unesete putem hrane. Ako bih mogao da biram, radije bih se suočio sa povišenim trigliceridima, jer ih je lakše regulisati. Ipak, oba faktora su ozbiljna i zahtevaju pažljivo praćenje i lečenje – poručuje naš sagovornik.

Nataša Lazović

Kardiolog otkriva šta je gore, povišen holesterol ili trigliceridi | Kurir