Би шта би. У Генералној скупштини УН усвојена је Резолуција о геноциду у Сребреници са 84 гласа за, 68 уздржаних и 19 против. Оно што није могуће нити у једном државном парламенту, могуће је у Генералној  скупштини УН. Тако је вољом моћника мањина постала већина, јер се уздржани не броје, као ни оних двадесетак, који су остали пред салом, мислећи да ће тако избећи уцјене и притиске Колективног запада. Владика би рекао: „Од сада смо виши пријатељи, у главу нам памет ућерасте“. Сад је бар јасно зашто је Запад деценијама спонзорисао режим Мила Ђукановића. Зато што се идеално уклапао у ту западну математику, по којој је мање веће од већег, ако им је то за корист.

  Да подсјетимо. Мило Ђукановић је покрао референдум о државо-правном статусу Црне Горе 2006.године. Потом је оставио без посла 27 професора српског језика, који су одбили да предају матерњи језик, јер је у тада важећем Уставу ЦГ писало да је службени језик српски. Ни најмање му није сметало што је према попису из 2011. године српским језиком у ЦГ говорило 43 % грађана, а црногорским 37 %, да за службени језик прогласи непостојећи црногорски  језик. Његова десна рука Душко Марковић је признао да је његова Влада признала лажну државу Косово противно вољи 85 % грађана ЦГ. Мило Ђукановић је увео ЦГ у НАТО пакт без референдума.

 И није тачно да је Колективни запад након свега тога пустио Мила Ђукановића низ воду у августу 2020.године. Њега су одувале литије православног народа ЦГ на челу са блажено-почившим митрополитом Амфилохијем. Али оно што се мора признати Милу Ђукановићу  јесте што је предвидио да је и најгрлатији Србин у ЦГ, ако се дочепа важне функције спреман да се одрекне и рођене мајке, а камоли интереса сопственог народа. Најбољи доказ за то је наш Милојко који је до јуче био Србин, а онда преко ноћи постао Црногорац, вјерујући да тако мири Црну Гору. А не схвата да се тако од ЦГ ствара земља мржње, а он ће као Црњојко бити уписан у књигу бешчашћа. Вријеме ће показати хоће ли их бити још.

  Било би логично да после свега поднесе оставку и да се распишу нови парламентарни избори, па како народ пресуди. Ако народ гласа за повратак  ДПС-а и Мила Ђукановића на власт онда ће то бити доказ како су радиле све парламентарне већине и њихове Владе од августа 2020. године.

 На крају не треба бринути за спас и будућност српског народа. Има спаса и будућности, то су најавили: бруј звона са цркава и манастира у Црној Гори, Србији, Републици Српској и Русији, као и резултати гласања у Генералној скупштини УН. Кад Колективни запад од 193 чланице УН не може да обезбиједи већу подршку од 84 гласа онда је то Пирова побједа. Настрану то што је глас БиХ директно кршење Дејтонског споразума, јер предсједништво БиХ о томе није одлучивало. Сан о јединственој БиХ  ага и бегова и српске раје остаће само сан.  

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА