Pojedini građani Crne Gore već su se vakcinisali protiv koronavirusa u Srbiji, gdje su prve doze vakcine stigle krajem prošle godine, a masovna imunizacija stanovnika počela je sredinom januara.

Komercijalna cijena prve od dvije doze kineske vakcine “Sinofarm” crnogorske državljane koštala je u Srbiji oko 70 eura.

I dok je u Srbiji do juče vakcinisano oko 300.000 stanovnika, nadležni u našem zdravstvenom sistemu ne znaju ni tačan datum dolaska prvih doza, ali tvrde da će imunizacija početi krajem januara ili početkom februara.

Iz Vlade Srbije saopšteno je da je ta zemlja četvrta u Evropi po broju vakcinisanih građana na milion stanovnika, a ispred su Velika Britanija, Malta i Island.

Tamošnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar prošlog vikenda rekao je da Srbija za sada na raspolaganju ima više od pola miliona vakcina protiv koronavirusa, kao i da će se „ići na veće brojeve”. Plan je da se tokom ove godine vakciniše 20 odsto stanovništva. Do početka ove sedmice za vakcinu se prijavilo više od pola miliona građana. U Srbiji su dostupne vakcine “Fajzer/Biontek”, “Sputnjik V” i “Sinofarm”, a očekuje se i dolazak još dvije – “Astra Zeneka” i “Moderna”. Prema planu vakcinacije u toj zemlji, u prvoj fazi vakcinacije je do tri odsto populacije, odnosno zaposleni u zdravstvenim ustanovama, domovima za stare, stariji od 65 godina u domovima za stare, sve osobe starije od 75 godina i sva lica od 65 do 74 godine sa faktorima rizika… U drugoj fazi su osobe od 65 do 74 godine koje nisu obuhvaćene prvom grupom, mlađi od 65 godina sa hroničnim oboljenjima, zaposleni u vitalnim službama, vaspitno-obrazovnim ustanovama, pravosuđu, vojsci, komunalnim preduzećima.

Vakcinacija u trećoj fazi trebalo bi da obuhvati od 21 do 50 odsto populacije, među kojima su ljudi ugroženog socijalnog statusa.

Među zemljama regiona koje su započele vakcinaciju građana su Hrvatska i Slovenija. U Hrvatskoj je vakcinisano oko 55.000 građana, a nadležni su nezadovoljni dinamikom isporuke dogovorenih količina od proizvođača.

U prvoj grupi za vakcinaciju u toj državi bili su predviđeni korisnici i zaposleni domova za stare i zdravstveni radnici. Plan predviđa da su sljedeći na redu stariji od 65 godina kojih u Hrvatskoj ima oko 761.931, ali zasad nije poznato koliko ih se želi vakcinisati, kao ni koliko od 45.530 hroničnih bolesnika mlađih od 65 godina. U trećoj grupi za vakcinaciju u Hrvatskoj su mlađi od 65 godina. Kosovo, BiH i Sjeverna Makedonija još nisu započele vakcinaciju protiv koronavirusa. Imunizacija protiv kovida-19 počela je i u Albaniji, koja je obezbijedila oko pola miliona doza Fajzerove vakcine, a kao prioritetne grupe u toj zemlji određeni su zdravstveni radnici, starije osobe i osobe sa višestrukim zdravstvenim problemima.

Vakcine će u Crnoj Gori prvo primiti 20 odsto stanovništva iz najugroženijih grupa, stariji i zaposleni u službama čiji je rad neophodan za nesmetan rad države, dok bi ostatak populacije mlađe životne dobi i bez hroničnih zdravstvenih problema mogao da se vakciniše i nakon 36 mjeseci.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović kazala je juče da je Crna Gora potpisala ugovor sa kompanijom “Sinofarm” i biće joj isporučeno 150.000 doza kineske vakcine.

Pojasnila je da je ugovor sa “Fajzerom” potpisan i da je u finalnoj fazi. Ministarka je ponovila da će vakcinacija u Crnoj Gori početi krajem januara i početkom februara.

Borovinić Bojović je kazala da je predugovor direktno potpisan sa farmaceutskom kampanijom „Sinofarm“, odnosno sa njihovom centralom u Pekingu.

U prvom kvartalu, kazala je ministarka, očekuje se i da bude isporučeno 50.000 doza ruske vakcine “Sputnjik V”.

Navela je da je donacija vlasnika “Adriatic propertisa” i Universal Capital Banke Petrosa Statisa odbijena, jer je dogovoreno da svaka nabavka vakcine ide direktim bilateralnim odnosima sa proizvođačima, odnosno sa zemljama iz koje dolaze vakcine.

„Svaki drugi vid nabavke vakcine ili donacije ili bilo koji drugi vid dolaska vakcine u Crnu Goru zahtijeva dodatno provjeravanje, odnosno poseban oprez“, kazala je Borovinić Bojović prilikom jučerašnjeg potpisivanja u EU info centru u Podgorici, sporazuma o finansiranju podrške zdravstvenom sektoru u našoj državi vrijednom 9,5 miliona eura.