На Косову и Метохију недавно су утамничена наша браћа Рајко Кривокапић, Драгутин Лалатовић и Маринко Јовановић у близини манастира Дечани.

Подсјетимо, они су лишени слободе у близини манастира Високи Дечани због тога што су наводно на регистарским ознакама аутомобила којим су се довезли имали натпис – “Косово је Србија”.

Нашој редакцији стигло је писмо наше утамничене браће, као и бројне молитве које су исписали заједно са цртежима светитеља и Богородице.

Они су у писму поздравили су браћу и сестре поздравом „Христос васкрсе“.

„Притвор у ком смо налази се у Косовској Митровици, граду светог Димитрија. Затворени смо на дан св. Стефана Дечанског, такође великомученик Христовог. У свему томе препознајемо благослов Божији и од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу. Како каже св. апостол да живимо у слободи којом нас Христос ослободи„, наводи се у писму. Они су истакли да им дани пролазе у правој радости у славу Божију, истакавши да у дан на који пишу писмо (недељу) је био свештеник да их причести.

„Нас двојица смо заједно у соби са братом Жарком Јовановићем и Кемаљом Мустафом. Имамо све што нам треба, надамо се и да је тако брату Рајку Кривокапићу који се налази 50 километара од нас„, наводе у писму.

„Ако се неко жалости због свега овога, подсјећамо га на Ђедове ријечи: Куд ће ти боље него да страдаш за Косово“, написали су браћа Драгутим и Маринко.

Садржај писма преносимо интегрално уз пратеће фотографије:

,,Оче Василије, браћо и сестре, поздрављамо вас најљепшим поздравом: Христос васкрсе! Притвор у коме смо налази се у Косовској Митровици, граду Светог Димитрија. Затворени смо на дан Светог Краља Стефана Дечанског, такође великомученика Христовог. У свему томе препознајемо благослов Божији и од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: ,,Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи“. Дани нам протичу у правој радости и у славу Божију. Књига се, Богу хвала приводи крају, и овдје више пажњу усмјеравамо на писање, цртање, читање и на умножавање других таланата које нам је Бог дао. Данас кад вам ово пишемо, у дан недјељни, дан Васкрсења Хростовог, био је свештеник да нас причести светим тајнама Тијела и Крви Господње, што је најважније од свега. Овом приликом желимо да вам пожелимо срећан почетак Божићног поста и надамо се да и ви тамо пјевате божићне пјесме и тропаре:

Што Божићу не пјевамо,

ко да му се не надамо,

весело, весело…

Нас двојица смо заједно у соби са браћом Жарком Јовановићем и Кемаљом Мустафом, имамо све што нам треба. Надамо се да је тако и брату Рајку Кривокапићу који се налази око педесет километара од нас у Подујеву. Надамо се да кандило у Попима код Светог Димитрија гори и молимо Бога да та светтиња убрзо заблиста у пуном сјају. Ако се неко жалости због свега подсјећамо га на Ђедове (митрополита Амфилохија) ријечи који је једном казао: ,,Куд ће ти боље него да страдаш на Косову“. Надамо се да ће Господ његовим и молитвама Владике Атанасија примити и ово наше мало страдање у бескрајној пјесми славе Своје ,,Стазама радости у земљи живих“.

Протојереј Василије Брборић пренио је данас да су Кривокапић, Јовановић и Лалатовић, који су заточени у затворима у Подујеву и у Косовској Митровици – добро.

„У писму се види вјера и духовна снага, наше браће, јер свједоче вјеру православну и име србиново. Нека би дао Господ молитвама Пресвете Богородице и Светог великомученика Стефана Дечанског и Светог великомученика Косовског Лазара, свих косовско-метохисјких мученика и новомученика, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Светог Великомученика Димитрија и свих светих, нашој заточеној браћи на Косову и Метохији укрепљења, духовне снаге и истрајности у крсту који носе. права жртва никад не може да пропадне, кад је истинска и кад је ради љубави према Христу. Ако није истинска онда пропада, то нам и дјела показују кроз читаву историју Цркве. Тако и ова жртва наше заточене браће свједочи двомиленијумско истинско свједочанство жртве и љубави и правде Божије“, рекао је он.