Godišnja stopa inflacije na kraju 2019. godine iznosila je jedan odsto, dok je rast prosječne zarada bio 0,8 odsto, tako da će očekivani rast penzija u 2020. godine biti 0,95 odsto, pokazuju preliminarni podaci Uprave za statistiku Monstat.

Upravni odbor Fonda PIO narednih dana treba da zvanično izračuna procenat usklađivanja penzija u ovoj godine. Januarska penzija sa ovim usklađenjem treba da bude isplaćena 20. februara.

Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranje iznos penzija se usklađuje jednom godišnje u januaru sa kretanjem potrošačkih cijena i prosječnih zarada zaposlenih u prethodnoj godini, prema podacima Monstata. Procenat usklađivanja se računa prema formuli koja predstavlja zbir 75 procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cijena i 25 procenta rasta, odnosno pada zarada. To znači da se inflacija od 1 odsto množi sa 0,75, a rast zarada od 0,8 sa 0,25. Ta dva rezultata 0,75 i 0,2 daju zbir od 0,95, što je procenat usklađivanja.

Minimalna penzija od 128 eura biće povećana za 1,26 eura, a prosječna od 288 eura za 2,74 eura. Ovo povećanje na ukupnom godišnjem iznosu “koštaće” budžet četiri miliona eura. Za minimalnu potrošačku korpu i dalje će trebati skoro dvije i po prosječne penzije.

Ova formula usklađivanja primjenjuje se od početka 2012. godine. Prosječna penzija u toj godini iznosila je 279 eura, dok je sada, osam godina kasnije, 288 eura. Što je rast prosječne penzije od 3,3 odsto.

Procenat godišnjih usklađivanja penzija od 2012. godine do sada je bio 12,5 odsto, ali je rast prosječne penzije bio niži jer zaposleni koji posljednjih godina odlaze u penziju imaju manje koeficijente jer su mnogi u proteklih 30 nestabilnih godina bili osigurani na minimalne zarade ili su izgubili godine staža zbog stečaja i prestanka rada brojnih kompanija.

Vlada je 2013. i 2014. godine zamrzla penzije, pozivajući se na krizu i ugroženost javnih finansija. Penzije su u januaru 2013. godine trebale da budu povećane za 3,25 odsto, ali je Vlada na tom zamrzavanju uštedjela 12 miliona eura. Naredne godine su penzije trebale da budu dodatno povećane za još 1,8 odsto, ali su i tada zamrznute. Ukupno zbirno povećanje trebalo je da iznosi 5,1 odsto, a ukupna ušteda Vlade iznosila je oko 35 miliona eura. Gubljene ovih povećanja dovelo je do pada realne osnovice, što je negativno uticalo na dalja usklađivanja penzija.

U 2014. inflacija i rast zarada bili su negativni, pa su penzije u 2015. godini trebale da budu smanjene za 0,3 odsto, ali je Vlada odustala od toga “čašćavajući” penzionere. Ova umanjenje u ukupnom iznosi je trebalo da iznosi 1,2 miliona.

U 2016. godini dolazi do redovnog usklađivanja rasta penzija za 1,2 odsto, da bi u julu te godine, bojeći se nove tužbe penzionera, Vlada vanredne povećala penzije za tri odsto, dok je minimalnu penziju povećala sa 100 na 120 eura.

U 2017. godini penzije su porasle 0,75 odsto, u 2018. za 2,28 odsto dok su prošle godine imale rast od dva odsto.

Grupe penzionera je 2007. godine, uz podršku poslanika Nevena Gošovića, tada spremala tužbu protiv države zbog nezakonitog usklađivanja penzija od 2002. godine. Vještaci su data utvrdili da su penzioneri zakinuti i to za ukupno 130 miliona eura. Vlada i Udruženje penzionera tada potpisuju ugovor kojim se penzioneri obeštećuju za iznos od osam svojih penzija, a taj iznos isplaćivan je u ratama naredne tri godine. Druga grupa penzionera tada je tvrdila da je obeštećenje trebalo da bude veće i da je Udruženje penzionera potpalo pod uticaj Vlade.