Otkako je potpisan ugovor o izgradnji drugog bloka Termoelektrane Pljevlja (TEP) između Elektroprivrede i češke Škode Prahe prošlo je godinu dana. Međutim, za to vrijeme niti su poče-li radovi, niti je nađena banka koja bi kreditirala oko 70 odsto vrijednosti projekta ili oko 225 miliona eura. Ukupna vrijednost projekta je 324,5 miliona eura.

Česi, koji su prilikom dostavljanja ponude na tender naveli da će naći kreditora za projekat nisu u tome uspjeli, jer je Češka eksportna banka odbila da pozajmi sredstva za projekat. U me-đuvremenu su našli partnera u Dženeral elektriku, ali ni sa njima nisu uspjeli da nađu finansijsku instituciju koja bi im pozajmila preko 200 miliona za ovaj projekat.

Lani, prilikom potpisivanja ugovora, tadašnji premijer Milo Đukanović je kazao da ovaj projekat ne zavisi od kredita.

• Nema nikakve dileme oko realizacije ovog projekta. Projekat će se realizovati iz ovih ili onih izvora. U krajnjoj liniji, ne zaboravite Elektroprivreda je danas jedan moćan sistem, koji ima ozbiljan slobodni kapital deponovan u crnogorskom bankarskom sistemu. Ovaj projekat ne zavisi ni od kakvih bankarskih kredita. Zato mislim da će prvi javni radovi početi ovih dana, ne čekajući da se finalizuje pitanje zatvaranja finansijske konstrukcije – rekao je tada Đukanović i istakao da ne može doći do bilo kakvog odlaganja.

„Prvih javnih radova”, međutim, još nema, a da li su partneri našli finansijera, do kad će ih Vlada čekati i šta će biti sa drugim blokom ako se ne nađe kreditor, pitali smo EPCG, ali nam nijesu odgovorili.

Poslanik Aleksandar Damjanović smatra da je cijena drugog bloka visoka, s obzirom na to da bi se prilikom izgradnje koristilo 30 do 40 odsto postojeće infrastrukture prvog bloka.

• Očigledno da ni tako visoka cijena nije bila dovoljna izabranom partneru da sklopi finansijsku konstrukciju, dok je Vlada uporno ćutala, pa je, osim nemuštih izjava „da će se drugi blok graditi” datih u predizborne svrhe, ova investicija dovedena u pitanje. Zato odgovorni u Vladi moraju da objasne šta i koga i do kada čekaju, da li imaju plan B, da li su razgovarali sa kine-skom kompanijom, takođe, učesnikom tendera, zašto je zaustavljen projekat spajanja Termoelektrane i Rudnika uglja (RUP), odnosno pripajanja Rudnika uglja Elektroprivredi, zašto je RUP i dalje privatna firma, kakva je veza očigledne opstrukcije gradnje drugog bloka sa najavom odlaska A2A iz EPCG i da li je rekonstrukcija prvog bloka zamjena za odustajanje od drugog bloka? U odgovorima na ova pitanja, a znaju ih pojedinci iz vlasti uvezani sa krupnim energetskim i finansijskim interesima, krije se odgovor ove mučne tenderske ‘sage’ o gradnji drugog bloka TE – zaključio je Damjanović.

Ekonomista Mladen Bojanić je ocijenio da za realizaciju projekta izgradnje drugog bloka nijesu ispunjeni ni preduslovi, a kamoli uslovi, pa da neka finansijska institucija ozbiljno razmi-šlja o kreditiranju drugog bloka TEP-a.

– Sumnjam da će se bilo ko ozbiljan uključiti u priču oko drugog bloka TE prije nego što se regulišu vlasnički odnosi u EPCG i vidi šta će biti sa otkupom akcija RUP-a. Prvo to treba raš-čistiti, sa A2A, pa onda i sa Rudnikom uglja, pa tek onda razmišljati o drugom bloku – zaključio je Bojanić.

Neodgovorno ne valorizovati rezerve

Damjanović je kazao da je izgradnja drugog bloka, uz rekonstrukciju postojećeg bloka uslov bez kojeg se ne može govoriti o valorizaciji ekonomskih potencijala Crne Gore.

– Čak i u kontekstu ukupnog ekonomskog rasta ekonomije, isti je ograničen već duže vrijeme, izostankom rasta u sektoru proizvodnje električne energije upravo zbog neinvestiranja u no-ve, ozbiljne energetske kapacitete. U pomenute investicije svakako ulaze i investicije u izgradnju novih hidroenergetskih objekata. Valja primijetiti da se svojevremeni odustanak od izgrad-nje nekih objekata negativno odrazio na sveukupni privredni razvoj naše države, a da decenijama korist imaju tzv. uvoznici struje, a od skoro i vlasnici malih HE, koje inače preko uveća-nih računa privreda i građani finansiraju – rekao je Damjanović.

Prema njegovim riječima, imajući u vidu dokazane rezerve uglja u pljevaljsko-maočkom basenu, bilo bi neodgovorno prema budućim generacijama ne izvršiti njihovu valorizaciju.