Bruto domaći proizvod Crne Gore pao je u prvom kvartalu 6,4 odsto, prema preliminarnim podaci Monstata. BDP je u prvom kvartalu iznosio 865 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine bio 917,4 miliona eura.

Pitali smo predstavnike Unije poslodavaca i Privredne komore Crne Gore, kako komentarišu te podatke. Iz obje institucije su ocijenili da je to bilo očekivano, ali da se nadaju da će se stanje popraviti i da od turističke sezone imaju velika očekivanja.

Saglasni su da je najveći pad bio u sektoru turizma, a zatim u sektoru prevoza putnika u svim vrstama saobraćaja i uslužnim djelatnostima.

Iz UPCG su kazali da se ekonomija naše zemlje temelji na malim i srednjim preduzećima i upravo su oni ti koji stvaraju više od polovinu BDP-a, međutim korona kriza ih je dosta učinila ranjivim.

Dodaju da su na njih najviše uticale brojne mjere koje su isticane u cilju zaštite zdravstvene situacije, pa smo imali razna ograničena od skraćenja radnog vremena do totalnog zatvranja. Međutim, kako kažu, ovi podaci pokazuju da su anomalije crnogorske ekonomije, koje su postojale i prije krize, sada samo vidljivije.

Iz PKCG su naveli da je prvi kvartal 2021. pod snažnim uticajem privrednih trendova iz prethodne godine, te je bilo za očekivati da će BDP zabilježiti negativnu stopu rasta. Ovaj pad je, ipak, nešto niži u odnosu na pad BDP-a u četvrtom kvartalu 2020. kada je iznosio -7,5 odsto. 

Smatraju da je padu BDP-a najviše doprinio pad finalne potrošnje od 78,1 miliona eura, pri čemu pad lične potrošnje domaćinstava iznosi 61,0 miliona eura ili 7,6 odsto. 

„Bruto investicije su zabilježile pad od 50,2 miliona eura, a promjene u zalihama 44,5 miliona eura. Pozitivan efekat je zabilježen u dijelu smanjenja negativnog salda izvoza i uvoza roba i usluga za 31,2 odsto“, navode iz PKCG.

Iz PKCG kažu da je istraživanje koje su sproveli u martu pokazalo da trećina anketiranih privrednih subjekata očekuje da prihodi u 2021. budu na istom nivou kao u 2020. i, 43 odsto očekuje rast, a svako peto preduzeće pad prihoda.

Na pitanje u kojem sektoru je bio najveći pad, iz UPCG kažu da je najranjiviji bio sektor turizma.

„Kada pogledamo sektor turizma, kao sektor koji je doživio jak udarac, možemo reći da se on suočio sa najvećim izazivima u posljednjih nekoliko decenija, a znamo da nasa zemlja živi od turizma i upravo se na to oslanjamo“, kažu iz UPCG. 

Dodaju da je prethodni period pokazao da se ekonomija jedne zemlje ne smije oslanjati samo na jednu granu.

Iz UPCG su nam saopštili oidatke iz istraživanja koji ukazuju na pad koji su ostvarili pojedini sektori.

„Posebno zabrinjava podatak koji kaže da se pad porihoda desio kod 90 posto anketiranih preduzeća dok je taj neki prosječan pad bio u visini do 47 odsto. To znači da su privrednici u četvrtom kvrtalu 2020. i već sada početkom 2021. ostvarili tek polovinu prihoda koji su imali u uporednom periodu 2019.“, navode iz UPCG.

Po sektorima, kako kažu, u prethodnoj godini, što se preliva i na početak ove, najviše su bili pogođeni oblast turizma i ugostiteljstva ali i sektor saobraćaja.

Iz PKCG navode da je pandemija, kako u svijetu, tako i u Crnoj Gori, najsnažnije pogodila privredne subjekte iz uslužnih djelatnosti, prije svega turizma, ugostiteljstva i saobraćaja.

„Ostali sektori “naslonjeni” na njih, takođe su se suočili sa smanjenjem poslovne aktivnosti, ali to smanjenje bilo je slabijeg inteziteta. U prvom kvartalu ove godine zabilježeni su negativni trendovi u oblasti turizma – pad broja turista u kolektivnom smještaju od 57,1 odsto, odnosno noćenja 49,7 odsto, trgovine na malo od sedam odsto, te prevoza putnika u svim vidovima saobraćaja, osim u lokalnom drumskom saobraćaju. Ovi trendovi odrazili su se na pad prihoda, koji je bio najveći u turizmu 44,0 odsto, zatim kod građevinskih usluga 19,3 odsto i transporta 5,3 odsto“, kažu iz PKCG.

Smatraju da se promjene na bolje mogu očekivati u nastavku godine, usljed realne mogućnosti masovne imunizacije. 

„Uprkos negativnim trendovima tokom 2020. očekivanja su da će u tekućoj godini crnogorska privreda zabilježiti oporavak. Prema projekcijama Ministrstva finansija i socijalnog staranja realna stopa rasta u 2021. će iznositi 10,5 odsto, dok je za 2022. projektovan dalji oporavak po stopi od 6,5 odsto. Najvažnija pretpostavka projektovanih kretanja u ovoj godini je ostvarenje prihoda od turizma na nivou 65 odsto iz 2019.“, navode iz PKCG.

Što se tiče dugoročnog oporavka ekonomije i onoga što treba preduzeti kako bi se stanje poboljšalo iz UPCG kažu da dosta očekuju od turističke sezone.

„Teško je dati neke preciznije prognoze, neki stručnjaci kažu da će trebati i dvije do tri godine kako bi se sve vratilo na taj neki period prije korone. Očekujemo dosta od turističke sezone, sada kada su mjere popuštene vidimo da je zdravstvena situacija bolja, sto govori da će privrednici imati neke bolje uslove da normalno posluju“, kažu oni. 

Nadaju se, obzirom na to i da je budžet usvojen, da će biti podsticajan za privredu i okrenut realnim potrebama crnogorskih privrednika, i da će se u budućem periodu moći svjedočiti nekim boljim podacima koji govore o stanju crnogorske ekonomije i privrede.

Iz PKCG navode da su ključne mjere za snaženje opštih konkurentskih prednosti privrede i jačanje otpornosti na eksterne šokove,  mjere usmjerene na diversifikaciju privredne strukture, jačanja i implementacije novih tehnoloških ciklusa, na kojima se temelji perspektivan ekonomski rast.

„Pravac diversifikacije ekonomske strukture treba usmjeriti na primjenu informacionih tehnologija i pametnu specijalizaciju. Pandemija je podstakla značaj inteziviranja valorizacije resursa i potencijala u sektoru energetike, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva kojim bi se podstakla veća zaposlenost i smanjenje uvozne zavisnosti. U tom smjeru potrebno je dalje razvijati adekvatan sistem podsticaja u ovim sektorima, izgraditi nove energetske kapacitete, kao i kapacitete prerađivačke industije“, navode iz PKCG.

Zaključuju da kratkoročne mjere treba kombinovati i sa onim dugoročnim, ne samo da se održi najugrožniji dio privrede, nego da se privreda restrukturira u pravcu veće industrijske proizvodnje, ali i razvoja infrastrukture koja podržava privredni rast, poput saobraćajne, digitalne i drugo.