Као запослена стручна лица, која свој посао у ЈУ Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља обављају савјесно и поштено већ дуги низ година, а у интересу шире друштвене заједнице, имамо потребу да се, ради заштите личних и професионалних права, али и у интересу Библиотеке као јавне установе од општег културног значаја, огласимо овим путем.

Свима је добро познато да наша Библиотека, као и остале градске библиотеке у свијету, функционише као јавна установа из више организационих јединица (одјељења), која, у складу са фондом којим располажу, организују рад који је од општег интереса.  Као запослени који воде та одјељења апсолутно нисмо консултовани од стране в.д.  директорке Бојане Ђачић о потребама истих, од дана њеног политичког постављења, до данас.

Стручно вијеће, које би требало да, уз директора, чине библиотекари и књижничари са положеним стручним испитом и вишегодишњим радним искуством, није конституисано како Закон о библиотечкој дјелатности предвиђа, већ је то учињено самовољно од стране в.д. директорке уз дискриминацију појединаца. Закон о библиотечкој дјелатности, члан 19 предвиђа да „самостална библиотека има стручно вијеће, које чини стручно библиотечко особље и директор библиотеке“. Чак ни такво Стручно вијеће није се састајало и доносило одлуке од значаја за рад Библиотеке. Предлог Програма рада за 2024. годину, у чијем креирању је требало да учествујемо, није нам дат на увид прије усвајања. Нема сумње да бисмо допринијели његовом квалитету у смислу избора садржаја, начина организовања рада, рјешавања постојећих проблема у функционисању. Овако, најкраће и најблаже речено, Програм рада који је предложила Бојана Ђачић изгледа катастрофално – оличење је неразумијевања терминологије (изрази референсна и реферална користе се као носиоци различитих значења иако су синоними), недостатка основне информисаности у домену рада Библиотеке и, што је најгоре, недобронамјерности према запосленима. Сигурни смо да у историји постојања наше установе, као ни у историји постојања било које установе у Црној Гори, није усвојен Програм рада који је садржао ставку Адвокатске услуге (износ 2000 €), која би требало да заплаши или бар обесхрабри запослене. 

О активностима Библиотеке (организацији књижевних промоција и трибина, одабиру тема и гостију) сазнајемо преко средстава јавног информисања. Како се долази до ситуације да се нема одговарајућа комуникација са запосленима, превасходно са стручним лицима? На којој страни је проблем – да ли на оној која подразумијева перманентно учење, одговорност, професионалност и  достојанство или на оној која користи пречице, закон силе, бруталност, карактерише је недостатак знања, са чим руку под руку иде несигурност, озлојеђеност, нефункционалност.

Од стране в.д. директорке свакодневно доживљавамо мобинг и непоштовање стручних референци. Тако нам се испоручују радни налози уз покушај принуде да их потпишемо, а у којима нам се дају готова решења о реализацији активности о којима претходно апсолутно нисмо били консултовани. Непоштовање од стране исте иде до тих граница да више не одлучујемо ни о радном мобилијару (полицама, столовима), који су нам неопходни како бисмо библиотечку грађу, коју обрађујемо по међународним библиотечким стандардима, класификовали на начин адекватне претраге и транспарентности. Једини сегмент „рада“ за који морамо констатовати да је напредовао последњих девет мјесеци јесте мрежа ухода и доушника, ојачана и активна током знатног дијела радног дана, што ствара атмосферу неповјерења и демотивације.

Статут Библиотеке, над којим је 2015. године извршено правно насиље на начин да су изостављени услови који подразумијевају стручне квалификације за обављање функције директора, послужио је, нажалост, новој већини да, не марећи за општедруштвене и културолошке последице, не поштујући струку и науку, релативизује и обесмисли једну овако значајну установу културе као што је градска Библиотека. То, између осталог, потврђује и структура Савјета, као органа управљања за који Закон о култури, члан 43 предвиђа „За члана савјета јавне установе, чији је оснивач општина, осим члана савјета из реда запослених, именује се стваралац или стручњак из области која је значајна за развој културе“.  Особе које не испуњавају минимум услова за обављање овог  одговорног посла не показују ни назнаке личног интегритета при одлучивању. Према члану Савјета изабраном из реда запослених не показују поштовање, не узимају у обзир његове примједбе о функционисању бивше и садашње управе Библиотеке. Ријеч је о примједбама на рачун финансијског пословања, правно-административних рјешења, третмана библиотечке грађе, односа према запосленим… 

Инспекцијским надзором 26.2.2024. године, утврђено је да Анексом II уговора о раду број 159 од 3.1.2024. године, потписан између Бојане Ђачић и Предсједника Савјета Немање Станимировића „није дефинисано да је исти закључен на основу одлуке Савјета, нити се исти налази у персоналном досијеу Бојане Ђачић и самим тим није стављен на увид инспекторки, то се у крајњем констатује да Анекс II заведен под под бројем 2 од 03.01.2024. године, не производи правно дејство, нити се може сматрати легитимним, обзиром да је закључен супротно одредбама чл. 23 ст. 2 Статута и чл. 47 Закона о раду, и члана 48 истог Закона, обзиром да закључивању Анекса није претходила понуда измјене уговора о раду.“ Наведени цитат поткрепљује све претходно изнијете тврдње да Бојана Ђачић узурпира мјесто в. д. директора Библиотеке, просторије, ресурсе, а и права запослених. 

Као  једина Библиотека у Црној Гори са комплетно обрађеним фондом у систему COBISS.CG по свим стандардима међународне обраде захваљујући стручним референцама доње потписаних, као Библиотека која је покренула један од најуспјешнијих библиотечких часописа у Црној Гори и региону, као Библиотека која је, захваљујући богатом и разноврсном фонду који су запослени годинама предано формирали пратећи умјетничке, научне и креативне потребе и интересе својих корисника, ишла у сусрет свом грађанству чувајући и његујући квалитетну и плодотворну сарадњу са свим сегментима нашег друштва, као Библиотека која је у неусловним и суровим околностима (вишегодишњи боравак у Војној фабрици, без адекватног гријања и елементарних услова за рад) надљудским напорима својих запослених, који су притом угрожавали сопствено здравље,  успјела да сачува свој интегритет и смисао дјелатности, не пристајемо на понижавајући однос који је нова скупштинска  већина Општине Пљевља, настављајући у свом политикантском дјеловању праксу претходника, успоставила према најважнијем храму културе у граду. 

Марија Кнежевић, виша библиотекарка

Софија Јеловац, виша библиотекарка

Ивана Цвијетић, библиотекарка

Љиљана Вранеш, књижничарка

Данко Радовановић, књижничар

Милија Кнежевић, књижничар