Više od 500 GW projekata za gradnju vjetroparkova u Francuskoj, Hrvatskoj, Irskoj, Italiji, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu čeka na priključak na prenosnu mrežu, dok je cifra za cijelu Evropu mnogo veća, pokazala je analiza organizacije WindEurope.

Pristup prenosnoj mrežu je usko grlo broj jedan za masovnu gradnju elektrana na obnovljive izvore energije i na toj poziciji je zamjenilo procedure za dobijanje dozvola, tvrde u udruženju WindEurope, koje zastupa stavove industrije vjetra.

Analiza je nastala kako bi se prepoznali izazovi u obezbjeđivanju pristupa mreži za vjetroelektrane u Evropi i predložile praktične mjere za njihovo rješavanje.

Razlozi, kako se navodi, nisu samo zasićenost mreže ili nedostatak adekvatnog planiranja do 2050. godine, već i neefikasne procedure za izdavanje dozvola za investicije u mreže. Ograničavanje proizvodnje elektrana je, dodaju, drugi ključni faktor koji ograničava pristup mreži proizvođačima obnovljive energije.

Dikson: Neke stvari se mogu odmah poboljšati

Vjetroelektrane, na kraju, dolaze u situaciju da zbog zagušenja na mreži koje može da traje i po nekoliko sati veliki dio svoje proizvodnje ne mogu da isporuče u mrežu.

WindEurope ističe da u Evropi postoji veoma malo javno objavljenih podataka o tome koliko je ograničena proizvodnja elektrana na godišnjem nivou i koliki su troškova zagušenja.

„Pristup mreži je zamenio procedure za dobijanje dozvola kao usko grlo broj jedan za izgradnju vjetroelektrana. Sistem je zakrčen i zadržava stotine gigavata vjetroelektrana. To znači manju energetsku sigurnost i veće cijene električne energije. Za neke reforme će biti potrebno vrijeme, kao što je dugoročno planiranje, ali neke stvari se mogu odmah poboljšati, posebno bolje postupanje sa projektima koji su u proceduri za dobijanje priključka na mrežu“, poručio je Žil Dikson, izvršni direktor WindEurope.

Šta bi trebalo uraditi

Da bi bolje razumio različite prakse odobravanja priključka na mrežu i ograničavanja proizvodnje WindEurope je u oktobru pokrenuo istraživanje na nivou država.

Izveštaj predstavlja rezultate ankete i navodi na šta bi trebalo obratiti pažnju:

• Efikasno anticipativno planiranje prenosnih i distributivnih mreža. Ono bi trebalo da uzme u obzir novu potražnju za električnom energijom i obnovljivim kapacitetima za više od 10 godina unaprijed.
• Napuštanje principa “ko prvi djevojci, njegova je” za omogućavanje pristupa mreži novoj proizvodnji i potrošnji energije.
• Ubrzana implementacija zakonodavstva EU kao što je revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji (RED III) i Uredba o hitnom izdavanju dozvola.
• Transparentna usklađena pravila i prakse za upravljanje zagušenjima, kompenzaciju za smanjenje proizvodnje i fleksibilni ugovori o povezivanju na mrežu.
• Pravedna podjela troškova proširenja i jačanja mreže između investitora i operatora sistema.
• Pravila koja podstiču povezivanje na mrežu više projekata na jednoj lokaciji, sa i bez skladištenja (hibridizacija), i različito profilisani modeli za stabilizaciju prihoda.