Solarni paneli, ključno oružje u borbi za smanjenje emisija ugljenika, imaju ograničeno trajanje. Kritičari se pitaju šta će se dogoditi sa stotinama miliona njih kada dođu do kraja svog životnog vijeka. Kompanija ROSI Solar usavršava proces kojim namjerava da omogući recikliranje 99 odsto komponenti. Nakon više godina istraživanja i testiranja, njena fabrika treba da počne sa radom krajem juna.

Solarni paneli imaju vijek trajanja od 20 do 25 godina. Neki se pokvare ranije, pa moraju da se zamijene. Ukoliko se ne pronađe rješenje za reciklažu, to će do 2050. godine postati planina otpada“, rekla je Ute Kolijer, zamjenica direktora Međunarodne agencije za obnovljivu energiju.

„Svijet je instalirao više od jednog teravata solarnog kapaciteta. Obični solarni paneli imaju kapacitet po oko 400 vati, pa ako računate i krovove i solarne farme, moglo bi biti čak 2,5 milijardi solarnih panela“, izjavio je za BBC Rong Deng, stručnjak za recikliranje solarnih panela na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji.

U Evropi su uvoznici ili proizvođači solarnih panela odgovorni za njihovo odlaganje. Mnogi favorizuju drobljenje ili usitnjavanje otpada – što je daleko jeftinije od reciklaže. U nekoliko zemalja instalirane su pilot-linije za reciklažu. Međutim, na njima se odvajaju samo aluminijumski okvir i razvodna kutija, koja sadrži bakar, a na nekima i staklena ploča.

Nijedan ovakav pogon još ne reciklira pravilno materijale integrisane u modulima. Glavni tehnički izazov je pravilno odvojiti materijale koji imaju visoku čistoću i mogu da se prodaju, od čega treba da se finansira recikliranje. Objekata za reciklažu solarnih panela ima malo između ostalog i zato što donedavno nije bilo mnogo otpada za obradu.

ROSI Solar je razvio tehnologiju za reciklažu solarnih panela

Očekuje se da će veliki korak biti napravljen krajem juna, kada će ROSI Solar u Grenoblu u Francuskoj zvanično otvoriti prvi pogon na svijetu namijenjen potpunoj reciklaži solarnih panela.

Fotonaponska tehnologija je zasnovana na silicijumu. To je drugi najzastupljeniji element u Zemljinoj kori. Kako bi se stvorio fotonaponski efekat, silicijum mora biti prečišćen. Njegovo prečišćavanje zahtijeva veliku količinu energije i oslobađa veliku količinu gasova sa efektom staklene bašte. Trošak fotonaponskog silicijuma čini do 20 odsto ukupne cijene fotonaponskog modula. Velika količina ovog vrijednog elementa se izgubi u proizvodnji solarnih ćelija, kao i nepravilnim odvajanjem po završetku životnog vijeka solarnog panela.

ROSI Solar je razvio industrijsku tehnologiju koja je u stanju da prvo pravilno odvoji čisti silicijum izgubljen tokom ova dva koraka, a zatim da ga obnovi, kažu iz kompanije. Reciklaža će smanjiti potrošnju prirodnih resursa i energetske potrebe industrije silicijuma.

Iz kompanije kažu da je u novoj fabrici moguće izvući skoro sve dragocjene materijale sadržane u panelima, poput srebra i bakra, a oni su među najtežim materijalima za ekstrakciju.

Rijetki materijali se mogu ponovo koristiti, za izradu snažnijih solarnih ćelija. Procesi se zasnivaju na fizičkim, termičkim i fenomenima meke hemije, objasnili su u kompaniji.

U međuvremenu britanski naučnici pokušavaju da razvijaju tehnologiju sličnu ROSI-ju. Prošle godine su istraživači sa Univerziteta Lester objavili da su razradili način za izvlačenje srebra iz solarnih ćelija korišćenjem slanog rastvora.