Evropska komisija je usvojila predložene agende reformi Albanije, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije po kriterijumima iz Mehanizma za reforme i rast (RGF). Tako im je omogućila korišćenje sredstava iz Plana rasta – ukupno dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u izuzetno povoljnim zajmovima. Tri vlade su se, između ostalog, obavezale da usvoje trogodišnje planove za održavanje aukcija za električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Nakon zelenog svetla iz Saveta Evropske unije, Evropska komisija je odobrila takozvane agende reformi Albanije, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Njihove vlasti su obećale da će sprovesti socio-ekonomske i fundamentalne reforme u cilju podsticanja privrednog rasta i integracije sa EU, u skladu sa Planom rasta za period do kraja 2027. godine.

Ovde treba istaći i da je Bosna i Hercegovina jedina zapadnobalkanska zemlja koja u Brisel nije uputila predlog.

Kriterijumi su utvrđeni kroz Mehanizam za reforme i rast (RGF), vredan šest milijardi evra. Čine ga dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima i još četiri milijarde izuzetno povoljnih kredita, kako ih nazivaju u EU.

Vlade se obavezale na borbu protiv korupcije

Barem polovina ukupne sume za svaku zemlju dolazi preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ostatak su zajmovi za državne kase. Isplate će se obavljati dvaput godišnje do kraja 2027, posle odobrenja za svaku tranšu, objasnili su u Evropskoj komisiji.

WBIF je platforma Evropske komisije, država članica, finansijskih organizacija i Norveške namenjena poboljšanju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.

U dokumentaciju je uključena obaveza država korisnica da sprečavaju, identifikuju i rešavaju slučajeve prevare, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti. Finansiranje zavisi od postizanja međuciljeva navedenih u agendama reformi.

U segmentu zaštite životne sredine i klimatske akcije, mere su u najvećoj meri zasnovane na ispunjavanju postojećih obaveza. Među njima su usvajanje i primena zakonodavnog Paketa za integraciju (tržišta) električne energije – EIP i Direktive o obnovljivoj energiji RED3, uz postepeno prilagođavanje tarifa za električnu energiju tržišnim cenama i istovremeno uvođenje mera za suzbijanje energetskog siromaštva.

Neki od zadataka se tiču ciljeva iz nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP-ova iliti NECP-ova), na primer za energetsku efikasnost. Obaveze uključuju unapređivanje kvaliteta vazduha i pravednu tranziciju za radnike i firme u proizvodnji uglja i termoenergetskom sektoru te za područja u kojima se privreda prevashodno oslanja na tu delatnost.

Crna Gora će do kraja 2027. sve sisteme grejanja na ugalj zameniti drugim rešenjima

Crna Gora je navela da će do kraja juna objaviti trogodišnji plan aukcija za barem 400 megavata i pokrenuti proceduru za prvo nadmetanje. Do sredine 2027. treba instalirati najmanje 200 megavata kapaciteta iz vetra i solara, stoji u dokumentu.

Pre kraja zadatog perioda, barem 90 procenata individualnih ložišta u javnim zgradama i 70 odsto u privatnim objektima moraće da radi na čisto gorivo. Plan obuhvata i mehanizam za renoviranje zgrada u ugljarskom regionu Pljevlja, sa finansiranjem mera uvećanja energetske efikasnosti i zamene sistema za grejanje.

Crnoj Gori može da bude odobreno najviše 383 miliona evra, od čega bi 178 miliona otišlo u državnu kasu. WBIF je zadužen za 95 miliona evra u kreditima i 110 miliona u grantovima.

Fokus na energetici, uključujući projekat hidroelektrane Gornje Kruševo

Ukupna vrednost projekata u sektoru energetike koji su na vladinom spisku za finansiranje iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan iznosi 495,5 miliona. Crna Gora je u predlogu napomenula da bi izgradnja hidroelektrane Gornje Kruševo počela u roku od dve godine. Lokacija je na reci Pivi nizvodno od hidrocentrale Mratinje. Ranije je bila razmatrana i lokacija Donje Kruševo, koja je dalje niz reku i do granice sa BiH.

Crna Gora je investiciju u Gornje Kruševo procenila na 160 miliona evra

Ovaj projekat procenjen na 160 miliona evra je za pogon od 82 megavata i sa godišnjim učinkom od 170 gigavat-sati, kako je najavljivano. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) razgovara s predstavnicima francuskog državnog EDF-a o mogućnosti da se priključi investiciji.

U planu je i 10.000 krovnih fotonaponskih sistema, vrednosti 66 miliona evra, zatim povećanje kapaciteta dalekovoda do Trebinja, za šta je potrebno 12 miliona evra, i još jedna interkonekcija sa BiH, koja bi išla od hidroelektrane Piva. Ona se nalazi uzvodno od Gornjeg Kruševa, a vlada je taj projekat procenila na 70 miliona evra.

Na listi su i investicija u pametna brojila za struju od 12 miliona evra i obnova i širenje elektrodistributivnog sistema, za koje bi bilo namenjeno 12 odnosno 21,5 miliona evra. Zamena transformatora bi koštala 4,5 miliona evra.