foto: Pixabay

Emisije iz elektrana su i 2022. porasle, ali će ta putanja uskoro krenuti u suprotnom smjeru, saopštio je Ember. Taj nezavisni institut sa sjedištem u Londonu objasnio je da je za ograničavanje globalnog zagrijavanja na jedan i po stepen Celzijusa prvo potrebno da čisti izvori električne energije pokriju povećanje potražnje, a zatim da nastave da zamijenjuju fosilna goriva u tom sektoru. Ukupan udio solarnih elektrana i vjetroparkova u elektroenergetskom miksu je prošle godine skočio za skoro dva procentna poena na 12,1 odsto. Iz novih podataka proizilazi da će uspon ta dva segmenta, uz doprinos ostalih čistih izvora, već 2023. prestići rast potražnje.

Postoje jake naznake da je 2022. godina bila prekretnica u globalnoj tranziciji elektroenergetike, napisali su autori i autorke Globalnog pregleda sektora električne energije (Global Electricity Review), kojeg izdaje Ember. Procijenili su da su emisije u tom sektoru stigle u svoj zenit, porastom od 1,3 odsto na istorijski maksimum, i da će se ubuduće smanjivati. Inače, brojni eksperti i organizacije su po izbijanju pandemije virusa korona tvrdili da je taj događaj bio presudan i da će se godišnja količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, prvenstveno ugljen-dioksida, nadalje spuštati.

Potražnja za električnom energijom je skočila 2,5 odsto na 28,5 petavat-sati. Novopriključene vjetroelektrane i solarni parkovi pokrili su zajedno 80,3 procenta povećanja ili 557 teravat-sati. Očekuje se da će rast segmenta čistih izvora, u koji ulaze i nuklearne elektrane, hidrocentrale i ostala zelena energija, ove godine prestići povećanje potražnje, piše u izvještaju. To bi bio prvi takav događaj mimo recesija.

U prognozi je dodato da je za proizvodnju iz fosilnih goriva predviđeno smanjenje od 0,3 odsto te da će se ono narednih godina ubrzati. U tom slučaju, 2022. će ostati zapamćena kao godina s najvećim emisijama.

Zbirni udio vjetra i solara se popeo na rekordnih 12,1 odsto

Vetar i solar su dostigli rekordni zajednički udio u globalnoj potražnji za električnom energijom, 12,1 odsto, što je 1,8 procentnih poena više nego prethodne godine. Te dvije tehnologije su doprinjele sa 245 teravat-sati (24 odsto) odnosno 312 teravat-sati (17 odsto) većom proizvodnjom nego 2021. godine. Vjetar je dao skoro 2,2 petavat-sata, a fotonaponski sistemi 1,3 petavat-sata. Inače, proizvodnja u hidroelektranama je porasla 1,7 odsto na 4,3 petavat-sata.

Ember je u svoj četvrti godišnji pregled uvrstio detaljne podatke o elektroenergetskom sektoru 78 zemalja, na koje odlazi 93 odsto globalne potražnje za strujom. Glavna autorka Malkorzata Vjatros-Motika istakla je da je ovo za klimu presudna decenija i proglasila „početak kraja“ doba fosilnih goriva. „Ulazimo u eru čiste struje“, izjavila je.

Zbirni udio svih izvora označenih čistim popeo se do dosad nezabilježenih 39,3 procenta. S druge strane, ugalj je ostao pojedinačno najveći na tabeli, sa 36,2 odsto. U apsolutnim brojkama, taj segment je nastavio sa stabilnim rastom – 1,1 odsto na 10,2 petavat-sata.

U domenu nuklearki je zabeležen pad od istorijskog značaja, 4,7 odsto na malo preko 2,6 petavat-sati, što je činilo 9,2 ukupne potražnje. Najvažniji faktor bile su havarije i hitni remonti u Francuskoj, a zatim zatvaranja postrojenja u Njemačkoj i Belgiji.

Proizvodnja struje iz gasa je smanjena za neznatnih 0,2 odsto, na 6,3 petavat-sata, što je pripisano rekordno visokim cijenama. Udio te stavke je skliznuo 0,6 poena na 22,2 odsto.

Vjetroelektrane, fotonaponska postrojenja 2030. zajedno moraju da pokriju 41 odsto potražnje za električnom energijom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je izračunala da zbirni udio vjetra i solara u globalnom miksu mora najkasnije 2030. da dostigne 41 procenat kako bi se elektroenergetski sektor držao putanje ka obaranju neto emisija na nulu do kraja naredne decenije. Ta organizacija tvrdi da je to neophodno da bi se globalno zagrijavanje ograničilo na 1,5 stepen Celzijusa.

U poslednjih deset godina, troškovi izgradnje i rada solarnih parkova i vjetrofarmi su drastično pali (82 odnosno 34 odsto) – dok su troškovi u segmentu termoelektrana na ugalj ostali na sličnom nivou, a za nuklearke skočili 61 odsto, izjavio je Adžaj Matur, generalni direktor Međunarodnog solarnog saveza (ISA).

Što se tiče područja kojeg portal Balkan Green Energy News detaljno pokriva, Turska ima daleko najveću ukupnu proizvodnju iz vjetra i solara, 50,1 teravat-sat, budući da su sve ostale zemlje zajedno izašle na 36,1 teravat-sati. U pogledu udjela, ona je tek na četvrtom mjestu, sa 15,5 odsto.

Grčka je prva sa 33,3 procenta, a u apsolutnom učinku je druga – 17,5 teravat-sati. Hrvatska je sledi sa učešćem vjetra i solara od 17,1 odsto za 2022. godinu, ili 2,4 teravat-sata, a slede Kipar, sa 15,8 procenata odnosno 830 gigavat-sati, i Rumunija (15,7 odsto). Ta zemlja je u Jugoistočnoj Evropi bila treća po proizvodnji, 8,9 teravat-sati.

Najmanji udio imala je Sjeverna Makedonija, 2,2 procenta, kao i najmanju zbirnu proizvodnju iz vjetroelektrana i fotonaponskih pogona, 120 gigavat-sati, po podacima koje je objavio Ember. Kosovo* je na drugom mjestu od dna spiska u Jugoistočnoj Evropi, sa 2,9 procenata odnosno 310 gigavat-sati.