Javna tribina „Green Home“-a organizovana je u okviru projekta „Čist vazduh za Crnu Goru“, finansiranog od strane Evropskog fonda za klimu orjentisan je na podizanje svijesti različitih organizacija civilnog društva i građana na lokalnom i nacionalnom nivou o štetnosti sagorjevanja i prednostima korišćenja obnovljivih izvora energije.

Nevladina organizacija „Green Home“ organizovala je javnu raspravu s ciljem informisanja građana Pljevalja o dinamici realizacije energetskih infrastrukturnih projekata u našem gradu i implementaciji mjera usmjerenih na smanjenje zagađenja vazduha.

Na javnoj tribini govorili su Vladimir Šestović, direktor Termoelektrane „Pljevlja“ na temu „Mjere prilagođavanja rada Termoelektrane i smanjenja negativnih uticaja Termoelektrane na životnu sredinu“, Ivan Mrvaljević iz Elektroprivrede Crne Gore „Izazovi usklađivanja rada „Termoelektrane 1“ sa direktivom o industrijskom zagađenju i najboljim dostupnim tehnologijama“, Zoran Čolović, sekretar sekretarijata za stambeno-komunalne poslove na temu „Implementacija mjera sumbencionisanja peleta i briketa i efekti na kvalitet vazduha“ i Nenad Rubežić, direktor direkcije za izgradnju i investicije o planovima realizacije projekta tolifikacije i izgradnje mini toplane.

Cilj javne rasprave je da se sagledaju efekti realizacije planiranih energetskih projekata rekla je Dejana Miler Čavor iz „Green Houm“-a.

„Mi smo od predstavnika Elektroprivrede danas čuli kakvi su planovi kada je u pitanju rekonstrukcija i koje će mjere biti sprovedene kada se radi o ekološkoje sanaciji prvog bloka TE „Pljevlja“ a drugi aspekt priče je bio na koji način će Elektroprivreda Crne Gore odnosno Termoelektrana „Pljevlja“ morati da ispoštuje najnovije standarde koji su usvojeni u Evropskoj uniji i koje će Crna Gora kao buduća članica morati da ispoštuje i imati obavezu da poštuje a to su takozvani „bat standardi“ koji su revidovani sredinom prošle godine u Evropskoj uniji. Svakako, nijesu sada obavezni za Crnu Goru jer nije članica Evropske unije ali će biti obavezni ulaskom u Uniju. To su granične vrijednosti koje su izuzetno niske. Čuli smo danas koji će to biti izazovi kada je u pitanju implementacija tih mjera. Sa druge strane od predstavnika Opštine Pljevlja čuli smo kako ide dinamika realizacije kada je u pitanju projekat toplifikacije i kada je u pitaanu projekat izgradnje mini toplane – kazala je Dejana Miler Čavor.

Tri su osnovna aspekta Elektroprivrede Crne Gore usmjerena na usklađivanje rada Termoelektrane sa direktivama o industrijskom zagađenju i legislativi Evropske unije – kaže Ivam Mrvaljević iz Elektroprivrede Crne Gore.

Konačno će biti izgrađen sistem za odsumporavanje, savremeni sistem otpadnih voda, rekonstruisan unutrašnji sistem transporta pepela i šljake. Projekat je preliminarno procijenjen na oko 40 miliona eura i nakon isteka ovih nekoliko godina u 2021. godini mi očekujemo da imamo realizovan ovaj projekat koji će konačno omogućiti u potpunosti poštovanje svih tih najstrožijih standarda. Ono što bih ja dodao da nezavisno tj. paralelno sa ovim projektom biće realizovan i projekat nastavka korišćenja i rekultivacije postojeće deponije Maljevac gdje će Elektroprivreda uložiti sredstva u vrijednosti 19 miliona eura za primjenu svih predviđenih ekoloških mjera i rekultivacije postojeće deponije i svakako da bi se priča zaokružila i u potpunosti se dobila kvalitetna slika poboljšanje stanja kvaliteta životne sredine tu je projekat toplifikacije. Čuli smo inače danas o toj dinamici. Elektroprivreda ostaje kao partner u tom projektu.

Naše sugrađane najviše je interesovalo kada će biti konkretnih efekata na kvalitet živitne sredine. Pitanja su jednako bila usmjerena i predstavnicima Elektroprivrede i lokalne uprave. Podsjetili su Elektroprivredu da mora znati koliko će biti cijena grijanja iz toplifikacije, šta je Opština Pljevlja preduzela prema neodgovornom ponašanju isporučioca peleta i briketa za ovu grejnu sezonu i opšti odnos prema Pljevljima.