У Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ у Пљевљима наставља се систематски мобинг и терор над запосленима, који спроводи директорица Бојана Ђачић, уз отворену подршку локалних политичких структура. Последња у низу жртава овакве самовоље је Марија Кнежевић, виши библиотекар, којој је запријећено отказом. Истовремено, петоро запослених већ готово пола године трпи новчане казне са смањењем плата од 30 одсто, у настојању да се сломе и приморају на послушност.

Поменута колегиница већ дуже вријеме константно прима штуре и недовољно образложене радне налоге, чак и током викенда. Радни налози представљају једини и једносмјерни начин комуникације са дијелом запослених, јер Ђачић намјерно избјегава било какав радни састанак. На већину питања о појашњењу налога, њен одговор је „Била сам јасна!“, што је вјероватно преостала навика из комуникације са ђацима. Нама њени налози нису јасни (вјероватно ни њој самој), док је њена малициозна намјера сасвим јасна – да подијели отказе свима који се усуде да јој се супротставе, почев од Марије Кнежевић, како би, уз “амин” својих политичких мецена, упразнила мјеста за још коју учитељицу или политички подобног “пребјега” из ДПС-а.

Осим библиотекарке Кнежевић, и друге двије библиотекарке, па и књижничари, изложени су скоро свакодневним радним налозима, који дјелују као дио ширег плана задовољавања неких нездравих и неразумљивих порива поменуте директорице. Као лаици избјегавамо да дијагностикујемо, али је овакво понашање недопустиво у било којој радној средини.

Можемо јасно констатовати да је актуелна власт у Пљевљима наставила спровођење политике својих претходника, показујући „снагу јачег“ и изневјеравајући свако нормално људско очекивање. Ово је политика силе, а не културе. Питамо се ко стоји иза жене која је спремна да установу културе претвори у приватну арену за обрачун са свима који одбијају да буду „нечији“ и желе да остану само своји?

Умјесто да библиотека буде простор за стицање знања, стваралаштво и културни развој, Читаоница је претворена у сцену за „циркуске представе“ политички подобних промотера, који најчешће немају везе са вриједностима које би ова установа требало да његује.

Бојана Ђачић је са позиције учитељице у селу устоличена на чело престижне културне установе, очигледно не на основу знања и компетенција, већ уз помоћ партијских или ко зна каквих структура. Својим поступцима деградирала је установу и претворила је у симбол пометње, мобинга и осветољубивости.

И поред бројних обраћања медијима, јавности и надлежним институцијама, ћутање и одсуство реакције потврђују да су ти органи саучесници у овом скандалу. Политичке структуре које су Ђачићеву довеле на ову позицију не само да је не санкционишу, већ јој дају пуну подршку за наставак терора.

Питамо надлежне институције да ли је циљ урушавање сваког професионалног и људског достојанства у установама културе? Да ли је овакво понашање „нормално“ у једној демократској држави?

Позивамо медије, јавност и све који још вјерују у правду и достојанство да реагују на овај скандал. Захтијевамо истрагу о незаконитим поступцима Бојане Ђачић и злоупотреби положаја.

Култура не смије бити талац политике и личних обрачуна.

Синдикална организација запослених у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“