Danas je u organzaciji Eko-tima, održana konferencija u Pljevljima na kojoj se diskutovalo o procesu pravedne tranzicije, izazovima sa kojima se suočavaju lokalne i nacionalne vlasti u ovom procesu, potrebi za jasnim strateškim opredjeljenjima Vlade, te mogućnostima za ekonomski razvoj grada u budućnosti.
“Kao organizacija, apelujemo na konkretizaciju Mape puta za pravednu tranziciju koju je ranije razvila Kancelarija za održivi razvoj, kao i na hitno pokretanje postupka izrade Plana pravedne tranzicije. Neophodno je trasirati dalji ekonomski razvoj Pljevalja. Ističemo da je značajan problem nepostojanje jasnog opredjeljenja Vlade u vezi sa razvojem sektora uglja i energetskog sektora u budućnosti. Međutim, zbog nedovoljno jasnih opredjeljenja države u vezi sa razvojem sektora uglja i energetskog sektora, kao i nedovoljno jasne vizije lokalne i nacionalne politike o granama privrede na koje se Pljevlja trebaju fokusirati, Mapa puta za pravednu tranziciju široko je definisala strateške prioritete. Stoga je prije pripreme Plana pravedne tranzicije neophodno imati jasna strateška opredjeljenja vlasti u svim važnim segmentima koje ovaj plan mora adresirati. Takođe, pored ovoga, nedostatno je što u dosadašnjem procesu koji se veže za pravednu tranziciju nijesu definisani ključni koraci, vremenski okviri, kao ni uloge ni odgovornosti. Ovaj nedostatak predstavlja značajan rizik, jer bez jasne strukture i koordinacije postoji mogućnost kašnjenja, nedovoljne saradnje i neuspjeha u postizanju ciljeva tranzicije. To bi moglo dovesti do ekonomskih poteškoća i socijalne nestabilnosti u Pljevljima, te je stoga od vitalne važnosti da se ti elementi hitno adresiraju.” istakla je u svom uvodnom izlaganju Diana Milev Čavor, koordinatorka programa za klimu i energiju u Eko-timu.
“Lokalna uprava nije bila uključena u procese pravedne energetske tranzicije u prethodnim godinama, što predstavlja veliki izazov za našu zajednicu. Tema pravedne tranzicije je posebno bolna u Pljevljima, jer su naši građani već 50 godina zavisni od rudnika uglja, koji predstavlja glavni izvor prihoda, kako za domaćinstva, tako i za lokalnu samoupravu.Dok su drugi gradovi u regionu započeli sa aktivnostima ka pravednoj energetskoj tranziciji, u Pljevljima nažalost nije bilo konkretnih koraka u tom pravcu. Naša industrijska prošlost je bogata, ali su mnogi pogoni uništeni, pa su se Pljevlja danas svela na rudnik uglja i Termoelektranu Pljevlja. Ove institucije ne samo da zapošljavaju veliki broj ljudi, već su mnogi indirektno vezani za njih, dok lokalna samouprava značajan dio svojih finansija crpi iz ovog sektora.S obzirom na to da je ovaj sektor najveći poslodavac u Pljevljima, prelazak na nove izvore prihoda i prekvalifikacija radne snage predstavljaju veliki izazov. Ipak, verujem da je pozitivan korak to što je konačno počelo da se govori o pravednoj tranziciji. Ovaj proces neće biti ni brz ni lak, ali je neophodan za budućnost naše zajednice.” naveo je Darko Gazdić, potpredsjednik Opštine Pljevlja u dijelu uvodnog izlaganja.
„U centru zbivanja oko pravedne tranzicije moraju biti lokalne zajednice. Pljevlja nude mnogo potencijala za razvoj, i pravednu tranziciju treba posmatrati kao razvojnu šansu. Važno je fokusirati cijelu priču na razvojnu komponentu i diverzifikaciju ekonomije. Oformili smo radno tijelo za pravednu tranziciju u okviru Nacionalnog savjeta za održivi razvoj i zadovoljni smo sa postignućima u posljednje četiri godine. Kroz participativan proces izradili smo Mapu puta za pravednu tranziciju, koja je dobar dokument i dao je okvir i dalja usmjerenja. Naredni korak je razvoj Akcionog plana i dugoročno planiranje, kako bismo osigurali održiv i inkluzivan razvoj opštine Pljevlja. Verujemo da zajedničkim naporima možemo postići značajan napredak i obezbijediti bolju budućnost za sve naše građane.“ navela je u uvodnom izlaganju Aneta Kankaraš iz Kancelarije za održivi razvoj pri Generalnom sekretarijatu Vlade.
Konferencija „Od vizije do realnosti: Pravedna tranzicija opštine Pljevlja – Šta dalje“ organizovana je u okviru projekta „Koraci ka pravednoj tranziciji u Pljevljima“, koji je podržan kroz program Podržani = Osnaženi, u okviru grant šeme „Javno zastupanje“ koji realizuje Fond za aktivno građanstvo u partnerstvu sa Zakladom za razvoj lokalne zajednice „Slagalica“ iz Hrvatske. Program finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.
Pročitajte još